Savet Evrope je panevropska organizacija koja u svom sastavu ima 47 zemalja članica. Osnovan je nedugo po okončanju Drugog svetskog rata, kada je deset zemalja osnivača potpisalo Londonski ugovor. U trenutku osnivanja 5. maja 1949. Savet Evrope je bio prva posleratna politička organizacija u Evropi.
Osnovni zadatak Saveta Evrope je unapređenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava širom Starog kontinenta. Prva konvencija Saveta Evrope i kamen temeljac svih njegovih aktivnosti jeste Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je usvojena 1950, a stupila je na snagu 1953. godine. Ratifikacija Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava preduslov je za učlanjenje u SE. Sedište SE je u Strazburu.
Glavni organi SE su Komitet ministara, Parlamentarna skupština SE i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti. Da bi se obezbedilo da Visoke strane ugovornice Konvencije i protokola uz nju poštuju preuzete obaveze, 1959. godine je osnovan Evropski sud za ljudska prava. On odlučuje o pojedinačnim ili državnim predstavkama čiji podnosioci smatraju da su povređena njihova građanska ili politička prava utvrđena Evropskom konvencijom. Predstavke Sudu u Strazburu mogu se podneti tek pošto su iscrpljeni svi unutrašnji pravni lekovi.
Kroz pregovore koji se odvijaju u institucionalnom okviru Saveta Evrope pripremaju se mnogobrojne konvencije. Po završetku pregovora Savet ministara donosi odluku o usvajanju konačnog teksta predloženog ugovora. Potom se taj dokument otvara za potpisivanje zemalja-članica Saveta Evrope i, ako je potrebno, drugih država ili organizacija koje su učestvovale u njegovoj pripremi.
Konvencije Saveta Evrope nisu zakonodavni akti te organizacije. One postoje kao obavezujući pravni akti na osnovu saglasnosti zemalja-članica koje ih potpisuju i potom ratifikuju.
Sem toga, velika većina konvencija Saveta Evrope sadrži odredbu koja omogućuje onim zemljama koje nisu članice SE da postanu Visoke strane ugovornice date konvencije, na poziv Komiteta ministara Saveta Evrope i kroz postupak pristupanja Konvenciji.
Konvencije Saveta Evrope treba razlikovati od parcijalnih sporazuma koji nisu međunarodni ugovori, već samo specifičan, fakultativni oblik saradnje unutar organizacije. Parcijalni sporazumi omogućuju zemljama-članicama Saveta Evrope da se uzdrže od učešća u određenoj aktivnosti za koju se zalažu druge zemlje-članice. Sa pravnog stanovišta, parcijalni sporazum se od ostalih programskih aktivnosti Saveta Evrope razlikuje samo po tome što parcijalni sporazum ima vlastiti budžet i metode rada koje utvrđuju isključivo članice parcijalnog sporazuma.
Od preko 200 konvencija i protokola Saveta Evrope, Republika Srbija je do sada ratifikovala 79 konvencija Saveta Evrope, a potpisala još 7 (čekaju ratifikaciju), od kojih su najznačajnije Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (koja predstavlja osnov evropskog sistema zaštite ljudskih prava), Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima.
Republika Srbija je članica jedanaest parcijalnih sporazuma Saveta Evrope: Grupa zemalja za borbu protiv korupcije - GREKO, Evropska farmakopeja, Banka za razvoj SE, Evropski potporni fond za koprodukciju i distribuciju kreativnih kinematografskih i audio-vizuelnih radova - EURIMAGES, Evropska komisija za demokratiju putem prava - Venecijanska komisija, Prošireni parcijalni sporazum o sportu, Centar Sever-jug, Evropski i mediteranski sporazum o katastrofama (EUR-OPA), Grupa za borbu protiv zloupotrebe i nezakonitog prometa narkotika Saveta Evrope (Pompidu grupa), Omladinska karta, Putevi kulture.
Evropska unija se priprema da i sama potpiše Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava, čime će se uspostaviti zajednički evropski pravni prostor za više od 820 miliona stanovnika.
Pet zemalja ima status posmatrača u SE: SAD, Kanada, Japan, Meksiko i Vatikan.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora stupila je u članstvo Saveta Evrope 3. aprila 2003. Pošto je Republika Crna Gora 3. juna 2006. donela Deklaraciju o nezavisnosti i u skladu sa članom 60. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, Komitet ministara je na svom 967. zasedanju usvojio deklaraciju o kontinuitetu članstva Republike Srbije u Savetu Evrope.
