Content Management Powered by CuteNews
Stalna misija Republike Srbije pri Savetu Evrope
| |     ћирилица | english  
Naslovna
12. novembar 2021. godine - Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs


 



2. novembar 2021. godine - Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,

draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll


 



15. oktobar 2021. godine - Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.


 



Srbija posvećena rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena

Beograd, 12. oktobar 2021.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa predsednikom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Abdulahom Šahidom o pitanjima vezanim za ljudska prava i rodnu ravnopravnost, kao i o Zelenoj agendi i procesu energetske tranzicije.

Mihajlović je istakla da je Srbija posvećena temi rodne ravnopravnosti, podsetivši na to da je 2014. godine osnovano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

U poslednjih sedam godina napravili smo ozbiljne pomake i unapredili zakonske i strateške okvire u oblasti rodne ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija je donela Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost i akcioni plan, Zakon o prevenciji nasilja u porodici i Strategiju za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.

Radi se i na osnivanju mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima, od lokalnog do republičkog. Situacija je bolja, naročito na centralnom nivou, imamo rodno odgovornu vladu, ali je potrebno da imamo i više žena koje će voditi gradove, objasnila je potpredsednica Vlade.

Ona je ukazala na to da naša država nizom projekata podržava proces osnaživanja žena u ekonomskom smislu, ali da je potrebno uraditi još mnogo toga.

Potpredsednica Vlade je izrazila nadu da ćemo, uz dalju podršku UN, moći zajedno da radimo na novim projektima i da rodnu komponentu uključimo i u energetski sektor.

Mihajlović je sa Šahidom razgovarala i o svetskoj energetskoj krizi i procesu energetske tranzicije, napomenuvši da su cilj zelena i održiva energetika i privreda.

Prema njenim rečima, Srbija je donela potpuno novi zakonski okvir u oblasti rudarstva i energetike, a radi se i na strateškim dokumentima kojima će se utvrditi ciljevi i dinamika promena.

Mihajlović je ukazala na to da je cilj da do 2040. godine imamo bar 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora i da do 2050. godine budemo karbon neutralna zemlja.

Naš novi investicioni okvir vredi 17 milijardi evra i svakodnevno razgovaramo sa svetskim kompanijama koje su zainteresovane za ulaganje u energetski sektor Srbije, posebno kada govorimo o obnovljivim izvorima, naglasila je ona.

Šahid je istakao da je pitanje rodne ravnopravnosti jedno od prioriteta njegovog predsedavanja GS UN.

Predstoji nam mnogo izazova, ali se nadam da ćemo i na ovom polju zajedno raditi. Ono što ste vi postigli i po pitanju rodne ravnopravnosti i Zelene agende je ohrabrujuće, mnogima ste inspiracija, poručio je on.


 



Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd, 11. oktobar 2021. godine


 



Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas , Beograd - 11. oktobar 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, otvarajući komemorativni samit povodom 60-godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, da je međunarodna saradnja, uz poštovanje fundamentalnih principa, jedini put ka razvoju i prosperitetu čovečanstva.

Vučić, koji je svoje obraćanje na ovom skupu započeo rečima "dobro došli kući", istakao je da je Beograd bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir.

Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, koji je osnov za razvoj saradnje, bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj, rekao je on.

Nadam se da nećemo razgovarati samo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo da izgradimo zajedno. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć i dostižan, poručio je predsednik Republike.

Vučić je ukazao na to da Agenda održivog razvoja UN 2030. promoviše tri principa – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava, dodavši da je Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi.

Velika je privilegija i čast za Srbiju to što smo se okupili u Beogradu, gde ćete se osećati kao kod kuće. Uveren sam da naša prestonica, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija i tačka kontakta Istoka i Zapada, može da vas podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje, naveo je on.

Predsednik Republike je posebno izrazio zadovoljstvo time što ima priliku da vidi prijatelje iz udaljenih zemalja, kojima teška situacija u vezi sa COVID-19 nije bila prepreka da doputuju u Beograd, čime su pokazali koliki značaj pridaju ovoj organizaciji, ali i ukazali čast Srbiji.

U vreme kada, nažalost, ima samo nekolicina multilateralnih sastanaka u svetu, biće ovo izuzetna i retka prilika da razgovaramo o svim pitanjima licem u lice, predočio je on.

Prema njegovim rečima, obeležavanje godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih predstavlja želju da se oda počast ovom pokretu, koji je u vreme blokovskih podela dao značajan doprinos i viziju zasnovanu na poštovanju, napomenuvši da u njemu nije bilo mesta za dominaciju jedne države nad drugom.

Pokret, kako je dodao, imao je suštinsku ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije i promovisao je jednakost i društveni i ekonomski razvoj svih zemalja.

Uprkos usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih je uspešna priča, ocenio je Vučić i dodao da danas nije dovoljno da se nostalgično prisećamo zlatnog doba Pokreta, već se mora raditi na ispunjenju ciljeva, među kojima je budućnost jednakih, u kojoj se ista prava primenjuju na sve.

Predsednik Republike je poručio da pravo da se odlučuje o sopstvenoj sudbini nije greh, već pravo koje mora da pripada svima bez obzira na snagu i moć kojom se raspolaže.

Vučić je ocenio da je svet danas drugačiji u odnosu na onaj iz od 1961. godine, jer su gobalizacija, međuzavisnost i razvoj novih tehnologija planetu učinili manjom, ostvarujući uticaj na živote svih.

Istovremeno, izazovi sa kojima se suočavamo ne znaju za granice, a i njihova priroda je složenija. Zato je potrebno da više nego ikada radimo na razvoju multilateralizma, jer nijedna država nije izolovana, niti ostrvo samo za sebe, a saradnja je jedini put ka prosperitetu, istakao je on.

Prema njegovim rečima, to je osnova na kojoj, uprkos razlikama, stoje članice Pokreta, koji je simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za slobodu, nezavisnost i suverenitet.

Predsednik Republike je naglasio da Srbija najbolje zna koliko je to teško, jer vodi borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Vučić je predočio da Srbija svojom borbom brani univerzalne pricipe na kojima počiva Povelja UN, principe međunarodnog prava, ali i neke od najvažnijih vrednosti Pokreta.

Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi garantovalo trajni mir u pokrajini, uverena da je to odraz naše snage, a ne slabosti.

Kako je naglasio, Srbija, kao naslednica SFRJ, nikad nije prestala da stremi jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima širom sveta.

Ponosni smo na to što, kao neutralna zemlja na putu ka Evropskoj uniji, radimo i na jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima Azije, Afrike, Pacifika, Latinske Amerike, poručio je on.

Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija nezavisna država, koja sama donosi odluke, pouzdan je partner svojim prijateljima, spremna da svima pruži ruku saradnje.

Vučić je podsetio na to da je Srbija u proteklom periodu nesebično pomogla svima kojima je to bilo potrebno, sa više od milion vakcina protiv koronavirusa, od kojih je više od polovine donirano afričkim i azijskim zemljama, dodajući da će naša zemlja to nastaviti da čini, dok ovaj virus ne postane prošlost.

Imate odanog prijatelja u Srbiji, i to nisu prazne reči. Uprkos svim pritiscima, Srbija nikada neće okrenuti leđa prijateljima, podvukao je Vučić.

Samit zajednički organizuju Srbija i Azerbejdžan, a brojni svetski zvaničnici razgovaraće danas i sutra na Beogradskom sajmu, u gradu u kome je Pokret održao prvu konferenciju 1. septembra 1961. godine.

Učesnicima tog samita video-linkom obratio se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je poručio da će ta zemlja ojačati saradnju unutar Pokreta kako bi se osnažila pravda i poštovanje međunarodnog prava.

Alijev je rekao da je Pokret nesvrstanih najveća međunarodna institucija posle Generalne skupštine UN i predstavlja primer multilateralizma, budući da obuhvata 120 zemalja članica sa različitim političkim, istorijskim i kulturološkim odlikama.

On je naveo da su članice tog pokreta jednoglasno odlučile da se produži predsedavanje Azerbejdžanu još godinu dana, najavivši da će ta zemlja kao predsedavajuća nastaviti da radi na jačanju solidarnosti unutar Pokreta i na njegovoj globalnoj vidljivosti.

Na skupu su prisutne delegacije članica Pokreta nesvrstanih iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, a na njemu učestvuje približno 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova.

Delegacije su dočekali šefovi diplomatija Srbije i Azerbejdžana Nikola Selaković i Džejhun Bajramov.


 

 



22. septembar 2021. godine - Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Covid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Covid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



15.09.2021. - Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll



AMBASADORКA ĐUROVIĆ URUČILA POZIVNO PISMO POVODOM OBELEŽAVANJA 60. GODIŠNJICE PRVE КONFERENCIJE POКRETA NESVRSTANIH ZEMALјA GENERALNOJ SEКRETARКI SAVETA EVROPE

Ambasadorka Đurović se sastala sa Marijom Pejčinović Burić, generalnom sekretarkom Saveta Evrope i tom prilikom joj zajedno sa F. Ismailovim, ambasadorom Azerbejdžana pri Savetu Evrope, uručila pozivno pismo povodom obeležavanja 60. godišnjice Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, koja je održana u Beogradu 1961. godine.

Tokom sastanka ambasadorka je obavestila da će taj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom, aktuelnim predsedavajućim PNZ, u Beogradu 11. i 12. oktobra 2021. godine.


 



Ambasadorka Đurović učestvovala na razmeni mišljenja sa potpredsednicom Venecijanske komisije

Na 1410. sastanku КMSE, koji je održan 8. septembra 2021, gđa Кler Bazi Malorie, potpredsednica Venecijanske komisije, predstavila je Godišnji izveštaj o aktivnostima za 2020. godinu.

Na istom sastanku ambasadorka Đurović je podelila relevantne informacije o intenzivnoj i pohvalnoj saradnji Srbije i Venecijanske komisije. Ambasadorka je obavestila da je pre oko mesec dana Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave R. Srbije zatražilo mišljenje o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, da je u okviru toga 3. septembra organizovan niz sastanaka preko interneta sa predstavnicima pomenutog ministarstva, Ministarstva pravde, Republičke izborne komisije i Narodne skupštine, između ostalih.

Ambasadorka je, takođe, informisala da je u julu organizovan sastanak sa nadležnim vlastima Srbije u okviru pripreme hitnog mišljenja o ustavnoj reformi. Navela je da će krajem septembra delegacija Venecijanske komisije posetiti Beograd sa istim ciljem. Podsetila je da je Mišljenje o Nacrtu izmena ustavnih odredaba o pravosuđu Venecijanska komisija usvojila na 115. plenarnoj sednici u junu 2018. Pozvala je Venecijansku komisiju da da pozitivno mišljenje o Nacrtu izmena i dopuna ustavnih odredaba tokom svog sledećeg plenarnog sastanka.



ZABORAVLjENI POGROM NAD SRPSKIM NARODOM U HRVATSKOJ

Od 2014. godine Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju godišnjice stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu i u hrvatskoj vojnoj operaciji „Oluja“. Godišnjicu „Oluje“ obeležavamo kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.

Četvrtog avgusta 1995. oružane snage Republike Hrvatske izvršile su agresiju na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine. Agresija je izvršena uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN i da su predstavnici Republike Srpske Krajine dan pre agresije u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog Međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, te je za nekoliko dana neravnopravne borbe slomljen otpor Srpske vojske Krajine, a narod zapadne Krajine, njih više od 220.000, kreće u povlačenje u pravcu Srbije i Republike Srpske.

Trenutno se na listi poginulih i nestalih Srba u „Oluji“ vodi 1.852 lica, od čega 1.200 civila. Materijalna šteta prouzrokovana „Olujom“ je nesagledivih razmera. Uništeno je 13.000 objekata, 25.000 kuća, 78 crkava, 96 muzeja, 181 groblje, 52 doma zdravlja, svi industrijski pogoni itd.

Prema popisu iz 1991. u Republici Hrvatskoj je živelo 581.663 Srba (12,2% ukupnog stanoviništva), dok je popis iz 2011. pokazao da u Hrvatskoj ima 186.633 Srba (4,36% ukupnog stanovništva). Prema tome, nakon građanskog rata i masovnog egzodusa srpskog naroda broj Srba je pao za 2/3.

Zločini nad srpskim narodom na kraju 20. veka ne mogu se posmatrati van konteksta zločina i genocida iz perioda Drugog svetskog rata. Danas gotovo niko u Evropi i svetu ne govori o genocidu nad srpskim narodom na tlu nacističke tvorevine Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu, a stravična priča o koncentracionom logoru Jasenovac obavijena je velom ćutanja. Za proterivanje gotovo četvrt miliona Srba (zbir proteranih u „Oluji“ i „Bljesku“) i ubijanje velikog broja civila i zarobljenika niko iz hrvatskog vojnog i političkog vrha nije odgovarao pred Haškim tribunalom (ICTY).

„Oluja“ je jedan od najvećih zločina etničkog čišćenja u svetu posle Drugog svetskog rata, sa više od 220.000 proteranih. Srbija nikada nikog nije terala da prizna genocid, već samo da iskaže pijetet prema srpskim žrtvama i da ne slavi nad grobovima naših sunarodnika. Srbija i Republika Srpska nikada neće slaviti tragediju srpskog naroda, ubijanje srpskih civila i dece.

Neshvatljivo je prisustvo predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora na hrvatskim „proslavama“ godišnjica akcije „Oluja“, jer prisutni učestvuju u proslavi godišnjice etničkog čišćenja. Prema Srbima koji su preostali u Hrvatskoj i danas se često postupa kao prema bićima nižeg reda (uskraćuju im se prava na jezik, kulturu, ekonomski napredak i dostojanstven život). U Hrvatskoj se i dalje masovno slave ustaške vrednosti i tekovine. Mir je najvažniji za srpski narod i zato Srbija čini sve da ne odgovara na brojne i česte provokativne poruke iz regiona. Srbija nikada neće pozivati na nove sukobe, jer želi da se razvija u saradnji sa svima u regionu, ali dužna je da pamti i da ne ćuti.



22. jul 2021. godine - Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug


 



20. jul 2021. godine - Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije.

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs


 



09. jun 2021. godine - Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

 

 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!


 



INTERVJU AMBASADORКE ĐUROVIĆ POVODOM 65-GODIŠNJICE OSNIVANJA RAZVOJNE BANКE SE

 

Ambasadorka Aleksandra Đurović je u sklopu obeležavanja 65-godišnjice osnivanja Razvojne banke SE dala intervju u kom je istakla značaj saradnje između Srbije i Banke, sa kojom se realizuju projekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Istakla je da članstvo u Razvojnoj banci SE pruža Srbiji i priliku da doprinese jedinstvenom socijalnom mandatu Banke, koji je čini relevantnom institucijom za jačanje socijalne kohezije i obezbeđivanje inkluzivnije i održivije ekonomije u Evropi.

Od projekata koji se u R. Srbiji realizuju u saradnji sa Razvojnom bankom SE predstavila je projekat izgradnje Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ u Beogradu, projekte „Univerzitetska infrastruktura“ i „Studentsko stanovanje“, čiji su ciljevi poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju u Srbiji, kao i projekat „Snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda“. Naglasila je podršku koju Razvojna banka SE pruža Regionalnom stambenom programu, istakavši da je taj program do kraja januara 2021. obezbedio smeštaj za 5 285 najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji.

U pogledu budućeg funkcionisanja Banke, navela je da njen socijalni mandat postaje sve važniji s obzirom na širok spektar socijalnih pitanja sa kojima će Evropa morati da se suoči u narednim godinama. Napomenula je da je bitno da Banka ima na umu posledice klimatskih promena i mere prilagođavanja u oblastima poput stanovanja, energije, zdravstva, obrazovanja i zapošljavanja, kao i da bi trebalo da pojača fokus na dugoročnu integraciju ranjivih grupa. Ukazala je da u budućnosti Banka treba da nastavi da podržava Srbiju u postizanju ciljeva dogovorenih sa EU u energetskom sektoru, vodosnabdevanju i kanalizaciji, kao i u sektoru otpada i životne sredine, te da nastavi da promoviše održivi ekonomski razvoj. Ocenila je i da aktivnosti u državama koje pripadaju target grupi Razvojne banke SE treba da ostanu strateški fokus za Banku.

Tekst intervjua na engleskom i francuskom jeziku dostupan je preko linka:

http://coebank.org/en/about/65-years/interviews-ambassadors/aleksandra-djurovic-ambassador/

https://coebank.org/fr/about/65-years/interviews-ambassadors/aleksandra-djurovic-ambassador/

 

 



Srpska naučnica Dr. Gordana Vunjak-Novaković u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalače

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta. Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.

http://popular-prize.epo.org/i/i/gordana-vunjak-novakovic-rs/?fbclid=IwAR1Ncs8Sh3TZJXZMGkQpvyIJRea904GEKpA6VCNX0xaPetmC8_vifFhA_74#inventor-gordana-vunjak-novakovic-rs



21. maj 2021. godine - Selaković: Srbija opredeljena za poštovanje ideja multilateralizma i saradnje

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas putem video-linka na Ministarskom sastanku Saveta Evrope i tom prilikom poručio da Srbija snažno podržava ideje multilateralizma, i ukazao na značaj dijaloga i saradnje među državama članicama. 

Selaković je ukazao da Savet Evrope treba da ostvari veće jedinstvo članica u cilju zaštite zajedničkih vrednosti i principa demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, i da se reafirmiše kao jedinstveni panevropski forum za inkluzivnu diskusiju i saradnju na bazi jednakosti država članica.

„Multilateralizam počiva na poštovanju međunarodnog prava, a principi teritorijalnog integriteta i suvereniteta su temelj međunarodnog pravnog poretka“, istakao je ministar, i dodao da su za Srbiju ovi principi od suštinskog značaja, kao i da se principi i pravila moraju odnositi na sve.

Ministar je podvukao i da je Srbija jedna od članica Saveta Evrope koja ovaj princip nije prekršila ni u jednom slučaju.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je u ovom trenutku zaštita zdravlja stanovništva jedan od glavnih zadataka svih država.

„Srbija ozbiljno shvata svoju ulogu i obaveze koje proističu ne samo iz njenog članstva u Savetu Evrope, već i iz njene duboke opredeljenosti i posvećenosti principima ravnopravnosti, nediskriminacije, solidarnosti i saradnje, kojima smo se vodili prilikom široke kampanje vakcinacije“, rekao je Selaković, dodavši da je Srbija pružila pomoć i regionu verujući da se ovaj problem može rešavati jedino u saradnji sa drugima.

U svom izlaganju Selaković se osvrnuo i na pitanje položaja nacionalnih manjina, koje će biti jedan od prioriteta predstojećeg mađarskog predsedavanja, i naglasio da je naša zemlja duboko posvećena zaštiti individualnih i kolektivnih prava više od 20 nacionalnih manjina na svojoj teritoriji.

„Imamo jedan od najnaprednijih zakonskih okvira za zaštitu nacionalnih manjina, ali ne smatramo da je posao time završen, već konstantno radimo na unapređivanju institucionalnog i pravnog okvira, kao i na njegovoj efikasnoj primeni“, poručio je ministar.

Takođe, Selaković je rekao da Srbija ostaje u potpunosti posvećena izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava i da to smatra jednom od ključnih obaveza svih članica, kao i da podržava jačanje integriteta i uloge Suda. Poručio je da naša zemlja snažno podržava Istanbulsku konvenciju, koja predstavlja zlatni standard u borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i podsetio da je Srbija ponosna što je među prvim državama ratifikovala ovaj važan međunarodni instrument.

Na kraju svog izlaganja, šef srpske diplomatije zahvalio je Nemačkoj na uspešnom predsedavanju i poželeo mnogo uspeha Mađarskoj kao budućoj predsedavajućoj.


 



20. maj 2021. godine - Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077. Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.


 



AMBASADORКA ĐUROVIĆ POTPISALA КONVENCIJU SAVETA EVROPE O INTEGRISANOM PRISTUPU BEZBEDNOSTI, SIGURNOSTI I USLUGAMA NA FUDBALSКIM UTAКMICAMA I DRUGIM SPORTSКIM PRIREDBAMA

Amb. Aleksandra Đurović je, u prisustvu Bjorna Bergea, zamenika GS SE, potpisala Кonvenciju SE o integrisanom pristupu bezbednosti, sigurnosti i uslugama na fudbalskim utakmicama i drugim sportskim priredbama, poznatu i kao Sen Deni konvencija.

Кonvencija je potpisana u Palati Evrope u Strazburu 17. maja 2021. godine. Do sada je Кonvenciju, koja je otvorena za potpisivanje u Sen Deniju 3. jula 2016, potpisalo 36 država, uključujući R. Srbiju, pri čemu je 20 država okončalo proceduru ratifikacije.

Sen Deni konvencija je jedini međunarodno obavezujući instrument kojim se uspostavlja integrisani pristup zasnovan na tri međusobno zavisna stuba - bezbednosti, sigurnosti i usluzi.

Svrha konvencije je da osigura da fudbal i drugi sportski događaji pruže bezbedno, sigurno i prijatno okruženje za sve individue kroz primenu integrisanog pristupa bezbednosti, sigurnosti i uslugama na sportskim događajima od strane više aktera koji deluju u partnerstvu.

Pruža mere zasnovane na najvišim bezbednosnim, sigurnosnim, i uslužnim standardima razvijenim u Evropi i promoviše saradnju između svih javnih i privatnih aktera u cilju bezbednog, sigurnog i prijatnog okruženja na fudbalskim utakmicama i drugim sportskim događajima.


 



21. april 2021. godine - Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs


 



20. april 2021. godine - Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs


 



19. april 2021. godine - SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs


 



13. april 2021. godine - Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.


 



13. april 2021. godine - Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela. Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.


 



24. mart 2021. godine - Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol


 



La République de Serbie au Mois de la Francophonie

 

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et la Mission permanente de la République de Serbie auprès du Conseil de l'Europe à Strasbourg vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.


 



Razvojna banka Saveta Evrope pravovremeno podržava projekte u Srbiji

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa guvernerom Razvojne banke Saveta Evrope (RBSE) Rolfom Vencelom.

Šef srpske diplomatije zahvalio je guverneru Vencelu na ličnom angažmanu u unapređenju saradnje Srbije i Razvojne banke Saveta Evrope, zbog čega mu je ranije danas predsednik Republike Aleksandar Vučić dodelio Zlatnu medalju za zasluge.

Selaković je istakao da je guverner Vencel bio lično uključen u donošenje svih odluka vezanih za projekte koji se realizuju u Srbiji i zahvalio je Razvojnoj banci na fokusiranosti na naš region, kao i na udeo ukupnih sredstava kojima ova institucija raspolaže namenjenih sličnim projektima u 2020. i 2021. godini.

Republika Srbija snažno podržava povećanu kreditnu aktivnost Banke u toku prethodne godine, rekao je Selaković i naglasio da je ta aktivnost nastala kao rezultat većeg broja zahteva za zajmovima radi obezbeđenja medicinske opreme i pokrivanja opštih troškova bolnica u periodu pandemije Kovid-19.

Selaković je izrazio nadu i očekivanje da će se takva dobra praksa nastaviti, imajući u vidu da pandemija sa kojim se i dalje suočavamo ne jenjava u svetu i posebno zahvalio guverneru Vencelu i Razvojnoj banci na pravovremenoj i adekvatnoj reakciji da podrži projekte koji za cilj imaju otvaranje novih radnih mesta.

O uspešnosti i rezultatima poslovanja Razvojne banke Saveta Evrope svedoče i visoki kreditni rejtinzi koje ova institucija kontinuirano ostvaruje poslednjih godina, rekao je šef srpske diplomatije i ukazao da se sa velikom pažnjom prate i redovne finansijske aktivnosti banke u skladu sa Razvojnim planom 2020-2022, sa fokusom na inkluzivni rast, održivost i podršku ranjivim grupama stanovništva.

Govoreći o vakcinisanju stanovništva, ministar Selaković rekao je da je taj proces u Srbiji uspešan, kao i da se posebna pažnja poklanja zaštiti najugroženijih grupa, kao što su starije osobe, zdravstveno ugrožene kategorije lica i Romi. Selaković je posebno je naglasio solidarnost naše zemlje i donaciju vakcina Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Šef srpske diplomatije istakao je i značaj Regionalnog stambenog programa za Srbiju, koji je ustanovljen kako bi doprineo stvaranju rešenja trajnog stambenog zbrinjavanja lica ugroženih u strašnim sukobima 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije i izbeglih i raseljenih lica po završetku sukoba, kojim je do sada u Srbiji podeljen 5421 stan.

U tom smislu, Selaković je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem Pisma o namerama između direktora Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i zamenika guvernera Razvojne banke Saveta Evrope, odnosno ustupanje sredstava Razvojne banke u cilju obnove kapaciteta za zbrinjavanje migranata u Srbiji.

Beograd, 10. mart 2021. godine


 



10. mart 2021. godine Predsednik Vučić uručio odlikovanje guverneru Razvojne banke Saveta Evrope Rolfu Vencelu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa guvernerom Razvojne banke Saveta Evrope Rolfom Vencelom i tom prilikom mu uručio odlikovanje za unapređenje saradnje Srbije sa tom institucijom. Vencel je odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge.

Vencel je zahvalio na dodeljenom odlikovanju koje, kako je rekao, vidi i kao obavezu da se nastavi dobra saradnja sa Srbijom.

„Velika mi je čast što sam primio ovu medalju, hvala vam na poverenju“, rekao je on.

Predsednik Vučić rekao je da je zahvalan što je Vencel danas ovde, dodajući da je bilo lako doneti odluku o odlikovanju, jer je mnogo uradio za Srbiju.

U gotovo svemu što smo uradili u različitim sferama društva, doprinela je i učestvovala u tome i Razvojna banka Saveta Evrope, istakao je predsednik.

„Ovo je još jedna obaveza za vas, i za nas. Za nas da pokažemo još veće poštovanje za vaš veliki rad, a za vas da investirate još više u narednom periodu u napredak Srbije i podržite naše građane“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug


 



Selaković: Nastavak partnerske saradnje sa Savetom Evrope

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijasom Flesenkemperom.

Ministar Selaković je poručio da Srbija pridaje veliki značaj primeni programa Saveta Evrope u Srbiji, uključujući i zajedničke programe između Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, ukazao je da Srbija računa na pomoć Saveta Evrope u sprovođenju reformi, pre svega jer ova organizacija, kroz svoje programe, može da pomogne reformama pravosudnog sistema i sistema javne uprave.

Ministar je istakao da je za proteklih 18 godina od prijema Srbije u Savet Evrope ostvaren je značajan napredak, kao i da su preuzete obaveze skoro u potpunosti ispunjene.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je neophodno jačati politički dijalog među članicama Saveta Evrope i posebno podvukao posvećenost Srbije stabilnosti u regionu, naročito ekonomske saradnje između zemalja Zapadnog Balkana preko inicijative „mini-šengen“. U tom kontekstu, dodao je da Srbija ulaže maksimalne napore da obezbedi povoljnu klimu za dijalog i rešavanje svih otvorenih pitanja na miran i odgovoran način.

Snažno se protivimo pokretanju procedure za prijem Kosova i Metohije u Savet Evrope, jer bi to predstavljalo kršenje Statuta i narušilo jedinstvo organizacije, rekao je Selaković poručujući da je za Srbiju prihvatljivo jedino statusno neutralno angažovanje Saveta Evrope na KiM.

Na današnjem sastanku razgovarano je i o predstojećoj poseti guvernera Razvojne banke Saveta Evrope Rolfa Venzela.

Beograd, 08. mart 2021. godine


 



8. mart 2021. godine Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

 

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.


 



Ambassador Đurović shared information about vaccination process in Serbia during the exchange of views with CoE Commissioner for Human Rights

At 1397th CM Meeting, which was held on 3rd March 2021, the CoE Commissioner for Human Rights Ms Dunja Mijatovic presented Paper on “Protecting the Right to Health through Inclusive and Resilient Health Care for All” and in the context of the current Covid-19 pandemic, the Commissioner highlighted in particular issues related to the right to mental health and in general the importance of access to medicines and vaccines.

At the same meeting Ambassador Đurović shared relevant information about successful vaccination process in Serbia.

Ambassador stated:

“Protection of the right to health is certainly one of the crucial topics during the crises that we are going through.

My country has been, just like whole Europe and the World, severely hit by the Covid-19 crisis. Enormous efforts have been undertaken to face the challenges on all levels and in all areas, having in mind, at the same time, not only the obligations related to non-discriminatory access of citizens to health services, but also to all the other rights guaranteed by the Constitution. I believe that our approach and results coincide with your recommendations.

Mass vaccination started on 19 January and now citizens of Serbia can request the vaccine they want, choosing from the four ones that have been approved by the competent authorities. At this moment among the European states, Serbia is the second in the number of vaccinations per capita and the fifth in the World. When we talk about the number of revaccinations, Serbia is the fourth in the world and the first in Europe.

In this process, we widely used the artificial intelligence and high technology to make sure that every citizen has equal, simple and quick access to the vaccines, and this approach was praised by media worldwide. There are clear rules on priority groups with respect to the level of risk for different groups, vulnerabilities and optimal achievements. It has been inclusive and transparent, thus avoiding any potential risk of discrimination.

We are especially happy to have been able to help some of the neighbouring states that still have not been provided with vaccines, by supplying a number of them, as a sign of solidarity. I would also like to emphasize that a large number of the members of diplomatic corps in Serbia have already been vaccinated.”

 



Sastanak ambasadorke Aleksandre Đurović sa Tomašom Bočekom, viceguvernerom Razvojne banke SE za target grupu država

Ambasadorka Đurović se sastala T. Bočekom, viceguvernerom Razvojne banke SE za target grupu država, povodom predstojeće posete guvernera i viceguvernera Razvojne banke SE R. Srbiji. Tokom sastanka razmatrani su projekti koje R. Srbija realizuje u saradnji sa Razvojnom bankom SE, kao i projekti koji bi se mogli ostvariti u budućnosti.

Ambasadorka je upoznala viceguvernera sa izvanrednim rezultatima procesa vakcinacije u R. Srbiji, sa činjenicom da je u kratkom vremenskom periodu već vakcinisano oko milion građana Srbije, kao i sa pomoći koju je R. Srbija pružila državama u regionu. Takođe, sagovorniku su predstavljeni i svi ekonomski uspesi R. Srbije.

Viceguverner je potvrdio postojanje odlične saradnje između R. Srbije i Razvojne banke SE i izrazio naročito interesovanje za uspešan proces vakcinacije u Srbiji.

 



DAN DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

 

http://www.youtube.com/watchv=Jh6idN_HKsQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia



Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na 130. zasedanju Кomiteta ministara Saveta Evrope

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je na 130. zasedanju Кomiteta ministara Saveta Evrope, održanom preko video-konferencije 4. novembra 2020. godine.

Ministar Selaković je izjavio da je Republika Srbija posvećena kontinuiranoj saradnji sa Evropskim sudom za ljudska prava i da je uspela da uspešno izvrši najsloženije presude Suda. Ministar je naglasio da je, uprkos mnogim izazovima i problemima koje je proizvela, pandemija Кovid-19 još jednom pokazala važnost multilateralizma i međunarodne saradnje. Podvukao je da kriza ne bi trebalo da dovede do marginalizacije dugogodišnjih problema kao što su: rasizam, ksenofobija, netolerancija, govor mržnje, nedostatak socijalne kohezije, siromaštvo, razne manifestacije diskriminacije i nejednakosti itd.

Ministar Selaković izrazio je podršku Istanbulskoj konvenciji i izjavio je da će Srbija nastaviti odlučno da podržava borbu protiv nasilja nad ženama i borbu protiv nasilja u porodici. Informisao je da je izborom nove Vlade Republike Srbije, na čelu sa gđom Anom Brnabić, a u kojoj su na čelu 10 od 23 ministarstva žene, Srbija opravdala svoj tradicionalni plasman među državama sa uravnoteženom statistikom u pogledu parametara ravnopravnosti. Ministar je podvukao da je Srbija dosledno pokazivala posvećenost principima i vrednostima Saveta Evrope, kao i da je formirano novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ministar je podsetio da je Srbija podržala svaki angažman Saveta Evrope na Кosovu i Metohiji usmeren na promociju standarda u oblastima ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je sproveden u skladu sa statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope, kao i rad sa privremenim institucijama samouprave u Prištini u njihovom „funkcionalnom kapacitetu“ u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao okvirom za sve aktivnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini.

Grčka je šestomesečno predsedavanje Кomitetom ministara Saveta Evrope predala Nemačkoj.



KOMITET MINISTARA SAVETA EVROPE ZATVORIO SLUČAJ „ALIŠIĆ PROTIV SRBIJE“ - DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA FINANSIJA GOJKO STANIVUKOVIĆ NA SASTANKU NADGLEDANJA IZVRŠENJA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

Državni sekretar Ministarstva finansija Republike Srbije Gojko Stanivuković je informisao Komitet ministara Saveta Evrope o merama koje je Republika Srbija preduzela u primeni presude Evropskog suda za ljudska prava „Ališić protiv Srbije“.

G-din Stanivuković je istakao punu posvećenost Srbije multilateralizmu, Savetu Evrope i Evropskom sudu za ljudska prava. On je rekao da je Srbija dokazani prijatelj Konvencije i branitelj njenih vrednosti. Pridržavanje presuda Suda u Strazburu i održavanje vrednosti iz Konvencije nije samo pravna obaveza vlasti u Beogradu, već izbor od ključne važnosti za jačanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, kao i za napredak u evropskim integracijama, podvukao je državni sekretar. Srbija danas ima mali broj slučajeva izvršenja presuda pred Komitetom ministara.

Komitet ministara je pozdravio značajan napredak koji su ostvarile srpske vlasti u izvršenju presude kao i njihovu posvećenost nastavku rada na tome.

Zaključivši da mehanizam isplate tzv. stare devizne štednje ispunjava kriterijume iz presude i da su usvojene sve neophodne mere, Komitet ministara je odlučio da zatvori razmatranje ovog slučaja.

 



DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE RADOMIR ILIĆ NA SASTANKU RAZMATRANЈA IZVRŠENЈA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LЈUDSKA PRAVA - KOMITET MINISTARA POZDRAVIO USVAJANЈE ZAKONA O UTVRĐIVANЈU ČINЈENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNЈA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI

Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić je na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 5. marta predstavio Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 29. februara 2020. godine. On je tom prilikom obavestio o dalјim koracima koje će Srbija preduzeti kako bi u potpunosti izvršila presudu Evropskog suda za lјudska prava "Zorica Jovanović protiv Srbije". Akcionim planom je predviđeno da Vlada Srbije obezbedi funkcionisanje istražnog mehanizma u skladu sa Evropskom konvencijom o lјudskim pravima, kao i da nastavi intenzivnu saradnju sa Savetom Evrope u tom procesu.

U odluci Komiteta ministara Saveta Evrope, usvojenoj 5. marta, izražava se veliko zadovolјstvo činjenicom da je Narodna skupština 29. februara usvojila Zakon kojim se formira nezavisni istražni mehanizam za otkrivanje sudbine tzv. "nestalih beba". Pozdravlјeno je i to što su vlasti Srbije nastavile blisku saradnju sa Sekretarijatom Saveta Evrope tokom procesa usvajanja Zakona, kako bi se osiguralo da rešenje bude u skladu sa Evropskom konvencijom o lјudskim pravima. Upućen je poziv vlastima Srbije da nastave saradnju da bi presuda bila u potpunosti i efikasno izvršena, kao i da preduzmu neophodne praktične mere za primenu novog mehanizma za utvrđivanje činjenica. U procesu utvrđivanja istine, naročito se ističe značaj formiranja baze podataka DNK i obuke istražnih sudija i policije za rešavanje slučajeva "nestalih beba". Vlasti Srbije će do 1. oktobra ove godine Komitetu ministara Saveta Evrope pružiti detalјne informacije o primeni i funkcionisanju istražnog mehanizma.

U skladu sa pozitivnim ocenama Komiteta ministara, odlučeno je da ovaj slučaj bude prenet iz pojačane u standardnu proceduru nadgledanja izvršenja presuda Suda u Strazburu.

 



PRIJEM POVODOM DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, održan je prijem u Palati Evrope u Strazburu. Prijemu je prisustvovalo oko 200 zvanica, među kojima su bili i članovi diplomatskog i konzularnog kora, kao i najviši funkcioneri Sekretarijata Saveta Evrope. Među gostima su bili i g-đa Marija Pejčinović Burić, generalna sekretarka Saveta Evrope, g-din Rik Dems, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i g-din Linos Aleksandros Sicilianos, predsednik Evropskog suda za ljudska prava.

Ambasadorka Aleksandra Đurović se rečima dobrodošlice obratila gostima, objašnjavajući istorijsku pozadinu i događaje koji se obeležavaju Danom državnosti Republike Srbije. Ambasadorka je značajan deo govora posvetila prvom ustavu Srbije, usvojenom 1835. godine, koji je bio jedan od najnaprednijih i najliberalnijih ustava tog vremena, kao i jedan od prvih te vrste u čitavoj Evropi. G-đa Đurović je takođe naglasila da Srbija, kroz saradnju sa Savetom Evrope, promoviše iste vrednosti kao i u vreme usvajanja svog prvog ustava - demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava.

Ispred Organizacije prisutnima se obratila i g-đa Marija Pejčinović Burić, koja je istakla značaj članstva Republike Srbije u Savetu Evrope, kao i brojnost konvencija Saveta Evrope kojima je Republika Srbija do sada pristupila.

 

 

 

 

 

 

 



AMBASADORКA ĐUROVIĆ POTPISALA PROTOКOL O IZMENAMA I DOPUNAMA КONVENCIJE O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSКU OBRADU LIČNIH PODATAКA

Ambasadorka Aleksandra Đurović, u prisustvu Gabrijele Bataini Dragoni, zamenice generalnog sekretara Saveta Evrope, potpisala je Protokol o izmenama i dopunama Кonvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, koji je usvojen u Strazburu, 10. oktobra 2018. godine.

Protokol je potpisan u Palati Evrope u Strazburu, 22. novembra 2019. godine. Do sada je Protokol potpisalo 36 država, uključujući Republiku Srbiju.

Cilj Protokola je modernizacija i poboljšanje Кonvencije, imajući u vidu nove izazove u pogledu zaštite lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, a koji su nastali nakon što je Кonvencija usvojena 1980. godine.

 

 

 



AMBASADORKA ĐUROVIĆ POTPISALA KONVENCIJU SAVETA EVROPE O FALSIFIKOVANjU MEDICINSKIH PROIZVODA I SLIČNIM KRIVIČNIM DELIMA KOJA SADRŽE PRETNJU PO JAVNO ZDRAVLJE

Ambasadorka Aleksandra Đurović, u prisustvu Gabrijele Bataini-Dragoni, zamenice generalnog sekretara Saveta Evrope, potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o falsifikovanju medicinskih proizvoda i sličnim krivičnim delima koja sadrže pretnju po javno zdravlje, usvojenu u Moskvi, 28. oktobra 2011. godine, opštepoznatu kao Medikrajm konvencija (Medicrime Convention).

Konvencija je potpisana u Palati Evrope u Strazburu, 2. septembra 2019. godine, u okviru ceremonije „Nedelja ugovora“, organizovane u sklopu proslave 70 godina od osnivanja Saveta Evrope. Konvenciju je do sada potpisalo 32 države, uključujući Republiku Srbiju, pri čemu je 16 država već završilo proceduru ratifikacije.

Cilj Konvencije je smanjenje rizika po ljudsko zdravlje uspostavljanjem pravnog okvira za saradnju širom sveta u borbi protiv falsifikovanja medicinskih proizvoda i sličnih krivičnih dela.

 

 

 

 



Državni sekretar Nemanja Stevanović učestvovao na godišnjoj 129. ministarskoj sednici Saveta Evrope u Helsinkiju

Državni sekretar Nemanja Stevanović je učestvovao na godišnjoj 129. ministarskoj sednici Saveta Evrope, održanoj 16. i 17. maja 2019. godine u Helsinkiju. Na sednici je, između ostalog, učestvovalo 30 ministara spoljnih poslova država članica Saveta Evrope.

Tom prilikom je obeležena 70. godišnjica organizacije posvećene unapređenju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava u Evropi. Usvojena je Deklaracija koja bi mogla da pomogne u rešavanju krize u kojoj se ova međunarodna organizacija nalazi.

Državni sekretar Nemanja Stevanović je u svom obraćanju učesnicima govorio o važnosti koju Srbija pridaje Savetu Evrope i oblastima kojima se ta organizacija bavi. Osvrnuo se na napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnom periodu i istakao spremnost za nastavak uspešne saradnje. Informisao je o naporima koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić ulaže u unapređenje odnosa sa susednim zemljama, a koji su dali dobre rezultate. Sa druge strane, napomenuo je da je dijalog sa Prištinom ugrožen zbog podrivanja prištinske strane i odsustva njene spremnosti na istinski dijalog i saradnju.

Šestomesečno predsedavanje Кomitetom ministara Saveta Evrope je od Finske preuzela Francuska.

 

 

 

 

 

 



Srbija obeležila Dan Evrope i 70. godišnjicu osnivanja Saveta Evrope

Stalna misija Republike Srbije pri Savetu Evrope je, zajedno sa drugim misijama država članica Saveta Evrope, uzela učešće u manifestaciji obeležavanja Dana Evrope i 70. godišnjice osnivanja Saveta Evrope u Strazburu, 4. i 5. maja 2019. godine.

Prvog dana, udruženje ,,Кlub Jedinstvo“ iz Strazbura otvorilo je scenu sa šumadijskim kolom i kolom ,,Bunjevka“. Na štandu Srbije, brojni žitelji Strazbura i regije Alzas su imali priliku da se upoznaju sa istorijskim, verskim i kulturnim nasleđem Srbije, kao i da degustiraju srpsku hranu, vino i rakiju. Štand Srbije je posetilo preko sedamsto posetilaca, kolega i prijatelja, među kojima je i zamenica gradonačelnika Strazbura Navel Rafik-Elmrini.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



Reizbor kandidata Srbije u GREVIO

Na 7. sastanku Кomiteta ugovornica Istanbulske konvencije, održanom u Strazburu, od 1. do 2. aprila 2019, izabrano je deset novih članova u Ekspertskoj grupi za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO). Među njima je i kandidat Srbije, Biljana Branković, kojoj će ovo biti drugi po redu mandat u pomenutom ekspertskom telu. Biljana Branković je renomirani ekspert za pitanja borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, o čemu je objavila značajan broj stručnih radova. Sa preko dvadeset godina iskustva u ovom domenu.

Biljana Branković je svojim radom doprinela unapređenju položaja žena, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

S obzirom na značaj koji Srbija pridaje implementaciji Istanbulske konvencije, veliko je zadovoljstvo što je po drugi put ekspert iz Srbije izabran za člana GREVIO.

 



Studenti Pravnog fakulteta iz Niša u poseti evropskim institucijama u Strazburu

Devedeset i pet studenata Pravnog fakulteta iz Niša boravilo je u studijskoj poseti evropskim institucijama u Strazburu, od 1. do 2. aprila 2019. Uz asistenciju Stalne misije Republike Srbije organizovana je studijska poseta Savetu Evrope i Evropskom parlamentu. Prilikom posete Palati Evrope, studenti su imali priliku da se upoznaju na licu mesta sa mandatom ove međunarodne organizacije, kao i sa njenim institucijama. Tom prilikom, predstavljeni su im i aktuelni izazovi, poput izbora novog generalnog sekretara, finansijske krize sa kojom je organizacija suočena, ali i značaj ove organizacije kada je reč o pravnom regulisanju pitanja poput zaštite ličnih podataka, borbe protiv nasilja nad ženama, suzbijanja govora mržnje itd. Realizovana je i odvojena poseta Evropskom sudu za ljudska prava.

Tokom posete Evropskom parlamentu, studenti su imali priliku da se bliže upoznaju i sa radom jednog od glavnih organa Evropske unije, naročito u svetlu predstojećih izbora za Evropski parlament u maju ove godine.

 

 

 

 

 



Predstavljanje kandidatkinje Republike Srbije za reizbor u Ekspertskoj grupi za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO)

Povodom predstojećih izbora za članove Ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), tokom Sastanka potpisnica Istanbulske konvencije, zakazanog za 1-2. april 2019. godine, Stalna misija Republike Srbije pri Savetu Evrope je organizovala predstavljanje kandidata Srbije gđe Biljane Branković za reizbor u ovom telu, čiji je vrlo aktivni član od 2015. godine, odnosno od samog osnivanja.

Ambasadorka Đurović je, na samom početku, objasnila predstavnicima stalnih misija u Strazburu o značaju koji Srbija pridaje borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, podsetivši da je Srbija bila među prvih deset potpisnica Кonvencije odnosno onih koji su je ratifikovali, omogućivši time njeno stupanje na snagu. Prenela je, dalje, zadovoljstvo što Srbija ponovo ima priliku da kandiduje svog eksperta čije je iskustvo u pomenutoj tematici prepoznato kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Biljana Branković je detaljno upoznala goste sa različitim aspektima svojih ranijih istraživanja i njenim radom na implementaciji Istanbulske konvencije u Srbiji, ali i drugim zemljama. Takođe, podelila je svoje iskustvo o radu u GREVIO, što uključuje i mnoge izazove sa kojima se Ekspertska grupa i same države potpisnice Istanbulske konvencije susreću.

U diskusiji koja je usledila, posebno interesovanje kod gostiju je izazvala definicija fizičkog i drugih oblika nasilja u pravnim propisima zemalja, reforme u nacionalnim krivičnim sistemima država, kao i pitanje primene dobre prakse u oblasti prevencije nasilja nad ženama i nasilja u porodici.



Prijem u Stalnoj misiji Republike Srbije pri Savetu Evrope za učesnike iz Srbije na 7. Svetskom forumu za demokratiju Saveta Evrope

Кao i ranijih godina, Stalna misija Srbije pri Savetu Ervope je organizovala prijem za učesnike Svetskog foruma za demokratiju Saveta Evrope iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, 20. novembra 2018. godine.

Poželevši dobrodošlicu gostima u Stalnoj misiji Srbije pri Savetu Evrope, ambasadorka Aleksandra Đurović je izrazila zadovoljstvo što je i ove godine 7. po redu Svetski forum za demokratiju imao učesnike iz Srbije, podvukavši važnost učešća predstavnika iz naše zemlje u različitim organima i događajima koje organizuje Savet Evrope. Tom prilikom, upoznala je goste sa radom Stalne misije Srbije, ali i sa radom samog Saveta Evrope, odgovarajući na pitanja koja se tiču aktuelnih izazova kako funkcionisanja same Organizacije, tako i unapređenja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.



Svečano obeležavanje 15 godina od prijema Republike Srbije u Savet Evrope

U Palati Evrope u Strazburu, Stalna misija Republike Srbije je, u prisustvu prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, 18. oktobra 2018. godine, svečano obeležila 15 godina članstva Srbije u Savetu Evrope.

U obraćanju brojnim zvanicama, ministar Dačić je, objasnivši da je članstvo u Savetu Evrope dovelo do značajnih promena u Srbiji, rekao da najveću korist od članstva u Savetu Evrope imaju građani Srbije pre svega kroz pristup Evropskom sudu za ljudska prava. Na taj način je građanima obezbeđen viši nivo zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, a istovremeno su presude Evropskog suda uticale na izmene zakonodavstva, sudske prakse i rada nadležnih organa. Napredak u ovoj oblasti se vidi i iz podatka da Srbija više nije među državama sa najvećim brojem predstavki pred Sudom.

Imajući u vidu sve napretke koje je Srbija ostvarila u pogledu unapređenja evropskih standarda, ispunivši sve propisane obaveze, izrazio je očekivanje da Parlamentarna skupština najzad okonča redovnu monitoring proceduru u kojoj se Srbija i dalje nalazi.

Potvrdivši prioritet članstva u Evropskoj uniji, ministar Dačić je preneo da će Srbija nastaviti da sprovodi reforme u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, u vezi sa čim se zahvalio Savetu Evrope na ekspertskoj podršci, koja je bila od nemerljivog značaja.

Osvrnuvši se na institucionalnu krizu Saveta Evrope odnosno nesajedinstvo dva statutorna organa – Кomiteta ministara i Parlamentarne skupštine – podržao je napore generalnog sekretara da se aktuelna kriza reši i preneo spremnost Srbije da, zajedno sa ostalim državama članicama, odgovorno učestvuje u tome. Preduslov za to je poštovanje Statuta od strane oba organa. Na kraju, zahvalio se Pravnoj službi Saveta Evrope na temeljnoj i jasnoj analizi koja treba da posluži kao putokaz za izlazak iz neodržive situacije u kojoj se Savet Evrope nalazi. Dodao je i da poštovanje mišljenja Pravne službe osigurava pravnu izvesnost, koja je temelj vladavine prava.

 

 

     

 



Učešće prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na 128. ministarskoj sednici Saveta Evrope u Elsinoru

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić učestvovao je na 128. ministarskoj sednici Saveta Evrope u Elsinoru (Danska), održanoj od 17. do 18. maja 2018. godine.

Ocenivši ministarsku sednicu u Elsinoru kao odličnu priliku za razmenu mišljenja o najznačajnijim pitanjima i izazovima u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava sa kojima je 47 država članica suočeno u Evropi, ministar Dačić je podržao predloge generalnog sekretara za iznalaženje rešenja za tekuću krizu u Organizaciji, za zajedničko razmatranje uloge Saveta Evrope, sa glavnim ciljem postizanja većeg evropskog jedinstva. Podvukavši značaj poštovanja principa Saveta Evrope, pozdravio je opredeljenje za usmerenim jačanjem jedinstva i koordinacije dva glavna statutarna organa Saveta Evrope - Кomiteta ministara i Parlamentarne skupštine – u cilju iznalaženja konstruktivnih, transparentnih i pragmatičnih rešenja.

Dalje, ministar spoljnih poslova je preneo zadovoljstvo što je jedan od prioriteta predsedavanja Hrvatske Кomitetom ministara Saveta Evrope zaštita nacionalnih manjina, jer toj oblasti Srbija dugi niz godina posvećuje posebnu pažnju. Istovremeno, dodao je i da Srbija očekuje da sva prava pripadnika srpske nacionalne manjine u susednim zemljama budu u punoj meri poštovana u skladu sa standardima Organizacije, uključujući i pravo na korišćenje maternjeg jezika i pisma.

Dalje, pozdravio je donošenje Кopenhaške deklaracije, za koju smatra da će značajno doprineti budućem funkcionisanju Evropskog suda za ljudska prava.

Ministar Dačić je rekao da Srbija ostaje posvećena unapređenju evropskih standarda u domenu zaštite ljudskih prava, te naročito istakao rezultate saradnje Srbije sa telima poput Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) i Evropskog komiteta za sprečavanje torture i nehumanog ili degradirajućeg postupanja (CPT). Preneo je i očekivanje da CPT na odgovarajući način reaguje povodom brutalnog napada na direktora Кancelarije za Кosovo i Metohiju Marka Đurića, 26. marta 2018, koji je bio izložen torturi i ponižavajućem postupanju od strane policije u Кosovskoj Mitrovici.

Na kraju, podsetio je Srbija podržava nastavak angažovanja Saveta Evrope na Кosovu i Metohiji, uz puno poštovanje Rezolucije SB UN 1244 i statusno neutralnog pristupa.

 



Ambasadorka Đurović u kurtoaznoj poseti gradonačelniku Grada Strazbura

Stalna predstavnica Republike Srbije pri Savetu Evrope ambasadorka Aleksandra Đurović je, 3. januara 2018. godine, učinila kurtoaznu posetu gradonačelniku Grada Strazbura Ronaldu Risu. U svetlu razvijenih odnosa Srbije i Francuske i političkog dijaloga koji se odvija na visokom i najvišem nivou, ambasadorka Đurović je istakla zadovoljstvo podrškom Francuske evropskim integracijama R. Srbije, kao i posvećenost Srbije evropskom putu. Gradonačelnik Strazbura je u tom duhu preneo da se saradnja dve zemlje vrlo uspešno razvija, ne samo na nacionalnom nivou, već i na lokalnom nivou u pogledu privrede, prosvete i kulture, istakavši Strazbur kao jedan od pozitivnih primera. Na obostrano zadovoljstvo, prihvaćeno je da se pokrene inicijativa za bratimljenje gradova Novog Sada i Strazbura.

 



Ambasadorka Đurović predala akreditivna pisma generalnom sekretaru Saveta Evrope

Novoimenovana stalna predstavnica Republike Srbije pri Savetu Evrope ambasadorka Aleksandra Đurović je, 6. oktobra 2017. godine, predala akreditivna pisma generalnom sekretaru Saveta Evrope Torbjornu Jaglandu. U srdačnom razgovoru koji je usledio, ambasadorka Đurović je istakla posvećenost Srbije po pitanju unapređenja i poštovanja vladavine prava, demokratije i ljudskih prava. Osvrnula se na značajnu saradnju koju organi državne uprave u Srbiji ostvaruju sa ekspertskim telima Saveta Evrope poput Venecijanske komisije, posebno imajući u vidu da su rezultati te saradnje od velike važnosti i za promenu pravnih propisa u Srbiji u cilju evropskih integracija. Poželevši dobrodošlicu, generalni sekretar Saveta Evrope je preneo nadu da će saradnja Saveta Evrope i Srbije, zasnovana na konstruktivnom dijalogu i razumevanju, nastaviti da se razvija kao i do sad.



Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva "Kosova" u UNESCO

Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva "Kosova" u UNESCO  možete preuzeti ovde.



Vesti
12. novembar 2021. godine - Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu
2. novembar 2021. godine - Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu
15. oktobar 2021. godine - Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja
Srbija posvećena rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena
Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja
Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas , Beograd - 11. oktobar 2021.
22. septembar 2021. godine - Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Covid-19 samitu u organizaciji Bele kuće
15.09.2021. - Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
AMBASADORКA ĐUROVIĆ URUČILA POZIVNO PISMO POVODOM OBELEŽAVANJA 60. GODIŠNJICE PRVE КONFERENCIJE POКRETA NESVRSTANIH ZEMALјA GENERALNOJ SEКRETARКI SAVETA EVROPE
Ambasadorka Đurović učestvovala na razmeni mišljenja sa potpredsednicom Venecijanske komisije
ZABORAVLjENI POGROM NAD SRPSKIM NARODOM U HRVATSKOJ
22. jul 2021. godine - Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner
20. jul 2021. godine - Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije
09. jun 2021. godine - Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
INTERVJU AMBASADORКE ĐUROVIĆ POVODOM 65-GODIŠNJICE OSNIVANJA RAZVOJNE BANКE SE
Srpska naučnica Dr. Gordana Vunjak-Novaković u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalače
21. maj 2021. godine - Selaković: Srbija opredeljena za poštovanje ideja multilateralizma i saradnje
20. maj 2021. godine - Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“
AMBASADORКA ĐUROVIĆ POTPISALA КONVENCIJU SAVETA EVROPE O INTEGRISANOM PRISTUPU BEZBEDNOSTI, SIGURNOSTI I USLUGAMA NA FUDBALSКIM UTAКMICAMA I DRUGIM SPORTSКIM PRIREDBAMA
21. april 2021. godine - Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF
20. april 2021. godine - Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
19. april 2021. godine - SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji
13. april 2021. godine - Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
13. april 2021. godine - Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
24. mart 2021. godine - Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji
La République de Serbie au Mois de la Francophonie
Razvojna banka Saveta Evrope pravovremeno podržava projekte u Srbiji
10. mart 2021. godine Predsednik Vučić uručio odlikovanje guverneru Razvojne banke Saveta Evrope Rolfu Vencelu
Selaković: Nastavak partnerske saradnje sa Savetom Evrope
8. mart 2021. godine Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
Ambassador Đurović shared information about vaccination process in Serbia during the exchange of views with CoE Commissioner for Human Rights
Sastanak ambasadorke Aleksandre Đurović sa Tomašom Bočekom, viceguvernerom Razvojne banke SE za target grupu država
DAN DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na 130. zasedanju Кomiteta ministara Saveta Evrope
KOMITET MINISTARA SAVETA EVROPE ZATVORIO SLUČAJ „ALIŠIĆ PROTIV SRBIJE“ - DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA FINANSIJA GOJKO STANIVUKOVIĆ NA SASTANKU NADGLEDANJA IZVRŠENJA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE RADOMIR ILIĆ NA SASTANKU RAZMATRANЈA IZVRŠENЈA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LЈUDSKA PRAVA - KOMITET MINISTARA POZDRAVIO USVAJANЈE ZAKONA O UTVRĐIVANЈU ČINЈENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNЈA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI
PRIJEM POVODOM DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
AMBASADORКA ĐUROVIĆ POTPISALA PROTOКOL O IZMENAMA I DOPUNAMA КONVENCIJE O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSКU OBRADU LIČNIH PODATAКA
AMBASADORKA ĐUROVIĆ POTPISALA KONVENCIJU SAVETA EVROPE O FALSIFIKOVANjU MEDICINSKIH PROIZVODA I SLIČNIM KRIVIČNIM DELIMA KOJA SADRŽE PRETNJU PO JAVNO ZDRAVLJE
Državni sekretar Nemanja Stevanović učestvovao na godišnjoj 129. ministarskoj sednici Saveta Evrope u Helsinkiju
Srbija obeležila Dan Evrope i 70. godišnjicu osnivanja Saveta Evrope
Reizbor kandidata Srbije u GREVIO
Studenti Pravnog fakulteta iz Niša u poseti evropskim institucijama u Strazburu
Predstavljanje kandidatkinje Republike Srbije za reizbor u Ekspertskoj grupi za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO)
Prijem u Stalnoj misiji Republike Srbije pri Savetu Evrope za učesnike iz Srbije na 7. Svetskom forumu za demokratiju Saveta Evrope
Svečano obeležavanje 15 godina od prijema Republike Srbije u Savet Evrope
Učešće prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na 128. ministarskoj sednici Saveta Evrope u Elsinoru
Ambasadorka Đurović u kurtoaznoj poseti gradonačelniku Grada Strazbura
Ambasadorka Đurović predala akreditivna pisma generalnom sekretaru Saveta Evrope
Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva "Kosova" u UNESCO
Arhiva vesti