Савет Европе је паневропска организација која у свом саставу има 47 земаља чланица. Основан је недуго по окончању Другог светског рата, када је десет земаља оснивача потписало Лондонски уговор. У тренутку оснивања 5. маја 1949. Савет Европе је био прва послератна политичка организација у Европи.
Основни задатак Савета Европе је унапређење људских права, демократије и владавине права широм Старог континента. Прва конвенција Савета Европе и камен темељац свих његових активности јесте Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, која је усвојена 1950, а ступила је на снагу 1953. године. Ратификација Европске конвенције за заштиту људских права предуслов је за учлањење у СЕ. Седиште СЕ је у Стразбуру.
Главни органи СЕ су Комитет министара, Парламентарна скупштина СЕ и Конгрес локалних и регионалних власти. Да би се обезбедило да Високе стране уговорнице Конвенције и протокола уз њу поштују преузете обавезе, 1959. године је основан Европски суд за људска права. Он одлучује о појединачним или државним представкама чији подносиоци сматрају да су повређена њихова грађанска или политичка права утврђена Европском конвенцијом. Представке Суду у Стразбуру могу се поднети тек пошто су исцрпљени сви унутрашњи правни лекови.
Кроз преговоре који се одвијају у институционалном оквиру Савета Европе припремају се многобројне конвенције. По завршетку преговора Савет министара доноси одлуку о усвајању коначног текста предложеног уговора. Потом се тај документ отвара за потписивање земаља-чланица Савета Европе и, ако је потребно, других држава или организација које су учествовале у његовој припреми.
Конвенције Савета Европе нису законодавни акти те организације. Оне постоје као обавезујући правни акти на основу сагласности земаља-чланица које их потписују и потом ратификују.
Сем тога, велика већина конвенција Савета Европе садржи одредбу која омогућује оним земљама које нису чланице СЕ да постану Високе стране уговорнице дате конвенције, на позив Комитета министара Савета Европе и кроз поступак приступања Конвенцији.
Конвенције Савета Европе треба разликовати од парцијалних споразума који нису међународни уговори, већ само специфичан, факултативни облик сарадње унутар организације. Парцијални споразуми омогућују земљама-чланицама Савета Европе да се уздрже од учешћа у одређеној активности за коју се залажу друге земље-чланице. Са правног становишта, парцијални споразум се од осталих програмских активности Савета Европе разликује само по томе што парцијални споразум има властити буџет и методе рада које утврђују искључиво чланице парцијалног споразума.
Од преко 200 конвенција и протокола Савета Европе, Република Србија је до сада ратификовала 79 конвенција Савета Европе, а потписала још 7 (чекају ратификацију), од којих су најзначајније Конвенција за заштиту људских права и основних слобода (која представља основ европског система заштите људских права), Оквирна конвенција за заштиту националних мањина, Европска повеља о регионалним и мањинским језицима.
Република Србија је чланица једанаест парцијалних споразума Савета Европе: Група земаља за борбу против корупције - ГРЕКО, Европска фармакопеја, Банка за развој СЕ, Европски потпорни фонд за копродукцију и дистрибуцију креативних кинематографских и аудио-визуелних радова - ЕУРИМАГЕС, Европска комисија за демократију путем права - Венецијанска комисија, Проширени парцијални споразум о спорту, Центар Север-југ, Европски и медитерански споразум о катастрофама (ЕУР-ОПА), Група за борбу против злоупотребе и незаконитог промета наркотика Савета Европе (Помпиду група), Омладинска карта, Путеви културе.
Европска унија се припрема да и сама потпише Европску конвенцију за заштиту људских права, чиме ће се успоставити заједнички европски правни простор за више од 820 милиона становника.
Пет земаља има статус посматрача у СЕ: САД, Канада, Јапан, Мексико и Ватикан.
Државна заједница Србија и Црна Гора ступила је у чланство Савета Европе 3. априла 2003. Пошто је Република Црна Гора 3. јуна 2006. донела Декларацију о независности и у складу са чланом 60. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, Комитет министара је на свом 967. заседању усвојио декларацију о континуитету чланства Републике Србије у Савету Европе.
