Content Management Powered by CuteNews
Стална мисија Републике Србије при Савету Европе
| |     latinica | english  
Насловна
12. новембар 2021. - године Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs


 



2. новембар 2021. године - Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,

драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs

Фото: Димитрије Голл


 



15. октобар 2021. године - Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.


 



Србија посвећена родној равноправности и оснаживању жена

Београд, 12. октобар 2021.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић разговарала је данас са председником Генералне скупштине Уједињених нација Абдулахом Шахидом о питањима везаним за људска права и родну равноправност, као и о Зеленој агенди и процесу енергетске транзиције.

Михајловић је истакла да је Србија посвећена теми родне равноправности, подсетивши на то да је 2014. године оснoвано Координационо тело за родну равноправност.

У последњих седам година направили смо озбиљне помаке и унапредили законске и стратешке оквире у области родне равноправности и забране дискриминације, рекла је она.

Према њеним речима, Србија је донела Закон о родној равноправности, Националну стратегију за родну равноправност и акциони план, Закон о превенцији насиља у породици и Стратегију за борбу против родно заснованог насиља.

Ради се и на оснивању механизама за родну равноправност на свим нивоима, од локалног до републичког. Ситуација је боља, нарочито на централном нивоу, имамо родно одговорну владу, али је потребно да имамо и више жена које ће водити градове, објаснила је потпредседница Владе.

Она је указала на то да наша држава низом пројеката подржава процес оснаживања жена у економском смислу, али да је потребно урадити још много тога.

Потпредседница Владе је изразила наду да ћемо, уз даљу подршку УН, моћи заједно да радимо на новим пројектима и да родну компоненту укључимо и у енергетски сектор.

Михајловић је са Шахидом разговарала и о светској енергетској кризи и процесу енергетске транзиције, напоменувши да су циљ зелена и одржива енергетика и привреда.

Према њеним речима, Србија је донела потпуно нови законски оквир у области рударства и енергетике, а ради се и на стратешким документима којима ће се утврдити циљеви и динамика промена.

Михајловић је указала на то да је циљ да до 2040. године имамо бар 40 одсто енергије добијене из обновљивих извора и да до 2050. године будемо карбон неутрална земља.

Наш нови инвестициони оквир вреди 17 милијарди евра и свакодневно разговарамо са светским компанијама које су заинтересоване за улагање у енергетски сектор Србије, посебно када говоримо о обновљивим изворима, нагласила је она.

Шахид је истакао да је питање родне равноправности једно од приоритета његовог председавања ГС УН.

Предстоји нам много изазова, али се надам да ћемо и на овом пољу заједно радити. Оно што сте ви постигли и по питању родне равноправности и Зелене агенде је охрабрујуће, многима сте инспирација, поручио је он.


 



Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатељства и сарадње.

"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изузетну част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се, у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.

"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатије за мир, а 24. априла 2019. године смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.

"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини пут ка индивидуалном и колективном просперитету.

"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.

"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

Београд, 11. октобар 2021. године


 



Принципи и вредности Покрета несврстаних актуелни и данас - Београд, 11. октобар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић изјавио је данас, отварајући комеморативни самит поводом 60-годишњице Покрета несврстаних земаља, да је међународна сарадња, уз поштовање фундаменталних принципа, једини пут ка развоју и просперитету човечанства.

Вучић, који је своје обраћање на овом скупу започео речима "добро дошли кући", истакао је да је Београд био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи мир.

Основна идеја око које су се окупили наши претходници када су оснивали Покрет био је мир, који је основ за развој сарадње, било да је реч о политичкој или економској, рекао је он.

Надам се да нећемо разговарати само о прошлости, већ и о будућности коју желимо да изградимо заједно. Свет дијалога, компромиса и мира и даље је могућ и достижан, поручио је председник Републике.

Вучић је указао на то да Агенда одрживог развоја УН 2030. промовише три принципа – мир и безбедност, развој и људска права, додавши да је Србија као правни наследник Југославије, оснивач Уједињених нација и Покрета несврстаних поносни промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних норми.

Велика је привилегија и част за Србију то што смо се окупили у Београду, где ћете се осећати као код куће. Уверен сам да наша престоница, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација и тачка контакта Истока и Запада, може да вас подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње, навео је он.

Председник Републике је посебно изразио задовољство тиме што има прилику да види пријатеље из удаљених земаља, којима тешка ситуација у вези са COVID-19 није била препрека да допутују у Београд, чиме су показали колики значај придају овој организацији, али и указали част Србији.

У време када, нажалост, има само неколицина мултилатералних састанака у свету, биће ово изузетна и ретка прилика да разговарамо о свим питањима лицем у лице, предочио је он.

Према његовим речима, обележавање годишњице прве конференције Покрета несврстаних представља жељу да се ода почаст овом покрету, који је у време блоковских подела дао значајан допринос и визију засновану на поштовању, напоменувши да у њему није било места за доминацију једне државе над другом.

Покрет, како је додао, имао је суштинску улогу у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације и промовисао је једнакост и друштвени и економски развој свих земаља.

Упркос успонима и падовима, историја Покрета несврстаних је успешна прича, оценио је Вучић и додао да данас није довољно да се носталгично присећамо златног доба Покрета, већ се мора радити на испуњењу циљева, међу којима је будућност једнаких, у којој се иста права примењују на све.

Председник Републике је поручио да право да се одлучује о сопственој судбини није грех, већ право које мора да припада свима без обзира на снагу и моћ којом се располаже.

Вучић је оценио да је свет данас другачији у односу на онај из од 1961. године, јер су гобализација, међузависност и развој нових технологија планету учинили мањом, остварујући утицај на животе свих.

Истовремено, изазови са којима се суочавамо не знају за границе, а и њихова природа је сложенија. Зато је потребно да више него икада радимо на развоју мултилатерализма, јер ниједна држава није изолована, нити острво само за себе, а сарадња је једини пут ка просперитету, истакао је он.

Према његовим речима, то је основа на којој, упркос разликама, стоје чланице Покрета, који је симбол слободољубивог дела света, спремног да се бори за слободу, независност и суверенитет.

Председник Републике је нагласио да Србија најбоље зна колико је то тешко, јер води борбу за очување свог суверенитета и територијалног интегритета и решавање питања Косова и Метохије.

Вучић је предочио да Србија својом борбом брани универзалне приципе на којима почива Повеља УН, принципе међународног права, али и неке од најважнијих вредности Покрета.

Према његовим речима, Србија остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би гарантовало трајни мир у покрајини, уверена да је то одраз наше снаге, а не слабости.

Како је нагласио, Србија, као наследница СФРЈ, никад није престала да стреми јачању сарадње са традиционалним пријатељима широм света.

Поносни смо на то што, као неутрална земља на путу ка Европској унији, радимо и на јачању сарадње са традиционалним пријатељима Азије, Африке, Пацифика, Латинске Америке, поручио је он.

Председник Републике је указао на то да је Србија независна држава, која сама доноси одлуке, поуздан је партнер својим пријатељима, спремна да свима пружи руку сарадње.

Вучић је подсетио на то да је Србија у протеклом периоду несебично помогла свима којима је то било потребно, са више од милион вакцина против коронавируса, од којих је више од половине донирано афричким и азијским земљама, додајући да ће наша земља то наставити да чини, док овај вирус не постане прошлост.

Имате оданог пријатеља у Србији, и то нису празне речи. Упркос свим притисцима, Србија никада неће окренути леђа пријатељима, подвукао је Вучић.

Самит заједнички организују Србија и Азербејџан, а бројни светски званичници разговараће данас и сутра на Београдском сајму, у граду у коме је Покрет одржао прву конференцију 1. септембра 1961. године.

Учесницима тог самита видео-линком обратио се председник Азербејџана Илхам Алијев, који је поручио да ће та земља ојачати сарадњу унутар Покрета како би се оснажила правда и поштовање међународног права.

Алијев је рекао да је Покрет несврстаних највећа међународна институција после Генералне скупштине УН и представља пример мултилатерализма, будући да обухвата 120 земаља чланица са различитим политичким, историјским и културолошким одликама.

Он је навео да су чланице тог покрета једногласно одлучиле да се продужи председавање Азербејџану још годину дана, најавивши да ће та земља као председавајућа наставити да ради на јачању солидарности унутар Покрета и на његовој глобалној видљивости.

На скупу су присутне делегације чланица Покрета несврстаних из више од 105 земаља и бројних међународних организација, а на њему учествује приближно 50 шефова држава, влада и министара спољних послова.

Делегације су дочекали шефови дипломатија Србије и Азербејџана Никола Селаковић и Џејхун Бајрамов.


 



26. септембар 2021. године - Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs


 



25. септембар 2021. године - Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и борби за мир, равноправност, поштовање међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.


 



25. септембар 2021. године - Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе. Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији. 11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs


 



22. септембар 2021. године - Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs


 



15.09.2021. - Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу.

"Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911. године 51 пуковску заставу својој војсци.

Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта. Слава нашим великим, српским јунацима!

Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу. Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо.

То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

И себи, и другима.

Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша, представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме, Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање.

То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других.

И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност.

И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

Живела Србија!"

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Голл



АМБАСАДОРКА ЂУРОВИЋ УРУЧИЛА ПОЗИВНО ПИСМО ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊA 60. ГОДИШЊИЦЕ ПРВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПОКРЕТА НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА ГЕНЕРАЛНОЈ СЕКРЕТАРКИ САВЕТА ЕВРОПЕ

Амбасадорка Ђуровић се састала са Маријом Пејчиновић Бурић, генералном секретарком Савета Европе и том приликом јој заједно са Ф. Исмаиловим, амбасадором Азербејџана при Савету Европе, уручила позивно писмо поводом обележавања 60. годишњице Прве конференције Покрета несврстаних земаља, која је одржана у Београду 1961. године.

Током састанка амбасадорка је обавестила да ће тај важан јубилеј несврстаних Србија организовати заједно са Азербејџаном, актуелним председавајућим ПНЗ, у Београду 11. и 12. октобра 2021. године.


 



Амбасадорка Ђуровић учествовала на размени мишљења са потпредседницом Венецијанске комисије

На 1410. састанку КМСЕ, који је одржан 8. септембра 2021, гђа Клер Бази Малорие, потпредседница Венецијанске комисије, представила је Годишњи извештај о активностима за 2020. годину.

На истом састанку амбасадорка Ђуровић је поделила релевантне информације о интензивној и похвалној сарадњи Србије и Венецијанске комисије. Амбасадорка је обавестила да је пре око месец дана Министарство државне управе и локалне самоуправе Р. Србије затражило мишљење о Нацрту закона о референдуму и народној иницијативи, да је у оквиру тога 3. септембра организован низ састанака преко интернета са представницима поменутог министарства, Министарства правде, Републичке изборне комисије и Народне скупштине, између осталих.

Амбасадорка је, такође, информисала да је у јулу организован састанак са надлежним властима Србије у оквиру припреме хитног мишљења о уставној реформи. Навела је да ће крајем септембра делегација Венецијанске комисије посетити Београд са истим циљем. Подсетила је да је Мишљење о Нацрту измена уставних одредаба о правосуђу Венецијанска комисија усвојила на 115. пленарној седници у јуну 2018. Позвала је Венецијанску комисију да да позитивно мишљење о Нацрту измена и допуна уставних одредаба током свог следећег пленарног састанка.



Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs



ЗАБОРАВЉЕНИ ПОГРОМ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У ХРВАТСКОЈ

Од 2014. године Србија и Република Српска заједнички обележавају годишњице страдања српског народа у Другом светском рату и у хрватској војној операцији „Олуја“. Годишњицу „Олује“ обележавамо као Дан сећања на страдале и прогнане Србе.

Четвртог августа 1995. оружане снаге Републике Хрватске извршиле су агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине. Агресија је извршена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН и да су представници Републике Српске Крајине дан пре агресије у Женеви и Београду прихватили предлог Међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, те је за неколико дана неравноправне борбе сломљен отпор Српске војске Крајине, а народ западне Крајине, њих више од 220.000, креће у повлачење у правцу Србије и Републике Српске.

Тренутно се на листи погинулих и несталих Срба у „Олуји“ води 1.852 лица, од чега 1.200 цивила. Материјална штета проузрокована „Олујом“ је несагледивих размера. Уништено је 13.000 објеката, 25.000 кућа, 78 цркава, 96 музеја, 181 гробље, 52 дома здравља, сви индустријски погони итд.

Према попису из 1991. у Републици Хрватској је живело 581.663 Срба (12,2% укупног становиништва), док је попис из 2011. показао да у Хрватској има 186.633 Срба (4,36% укупног становништва). Према томе, након грађанског рата и масовног егзодуса српског народа број Срба је пао за 2/3.

Злочини над српским народом на крају 20. века не могу се посматрати ван контекста злочина и геноцида из периода Другог светског рата. Данас готово нико у Европи и свету не говори о геноциду над српским народом на тлу нацистичке творевине Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, а стравична прича о концентрационом логору Јасеновац обавијена је велом ћутања. За протеривање готово четврт милиона Срба (збир протераних у „Олуји“ и „Бљеску“) и убијање великог броја цивила и заробљеника нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред Хашким трибуналом (ICTY).

„Олуја“ је један од највећих злочина етничког чишћења у свету после Другог светског рата, са више од 220.000 протераних. Србија никада никог није терала да призна геноцид, већ само да искаже пијетет према српским жртвама и да не слави над гробовима наших сународника. Србија и Република Српска никада неће славити трагедију српског народа, убијање српских цивила и деце.

 Несхватљиво је присуство представника међународне заједнице и дипломатског кора на хрватским „прославама“ годишњица акције „Олуја“, јер присутни учествују у прослави годишњице етничког чишћења. Према Србима који су преостали у Хрватској и данас се често поступа као према бићима нижег реда (ускраћују им се права на језик, културу, економски напредак и достојанствен живот). У Хрватској се и даље масовно славе усташке вредности и тековине. Мир је најважнији за српски народ и зато Србија чини све да не одговара на бројне и честе провокативне поруке из региона. Србија никада неће позивати на нове сукобе, јер жели да се развија у сарадњи са свима у региону, али дужна је да памти и да не ћути.



22. јул 2021. године - Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг


 



20. јул 2021. године - Србија остварила велики успех у области дигитализације

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије.

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs

Фото: www.srbija.gov.rs



09. јун 2021. године - Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

 

 

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!


 



ИНТЕРВЈУ АМБАСАДОРКЕ ЂУРОВИЋ ПОВОДОМ 65-ГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА РАЗВОЈНЕ БАНКЕ СЕ

Амбасадорка Александра Ђуровић је у склопу обележавања 65-годишњице оснивања Развојне банке СЕ дала интервју у ком је истакла значај сарадње између Србије и Банке, са којом се реализују пројекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, заштите животне средине и енергетске ефикасности. Истакла је да чланство у Развојној банци СЕ пружа Србији и прилику да допринесе јединственом социјалном мандату Банке, који је чини релевантном институцијом за јачање социјалне кохезије и обезбеђивање инклузивније и одрживије економије у Европи.

Од пројеката који се у Р. Србији реализују у сарадњи са Развојном банком СЕ представила је пројекат изградње Универзитетске дечје клинике „Тиршова 2“ у Београду, пројекте „Универзитетска инфраструктура“ и „Студентско становање“, чији су циљеви побољшање приступа универзитетском образовању у Србији, као и пројекат „Снабдевање водом и пречишћавање отпадних вода“. Нагласила је подршку коју Развојна банка СЕ пружа Регионалном стамбеном програму, истакавши да је тај програм до краја јануара 2021. обезбедио смештај за 5 285 најугроженијих избегличких породица у Србији.

У погледу будућег функционисања Банке, навела је да њен социјални мандат постаје све важнији с обзиром на широк спектар социјалних питања са којима ће Европа морати да се суочи у наредним годинама. Напоменула је да је битно да Банка има на уму последице климатских промена и мере прилагођавања у областима попут становања, енергије, здравства, образовања и запошљавања, као и да би требало да појача фокус на дугорочну интеграцију рањивих група. Указала је да у будућности Банка треба да настави да подржава Србију у постизању циљева договорених са ЕУ у енергетском сектору, водоснабдевању и канализацији, као и у сектору отпада и животне средине, те да настави да промовише одрживи економски развој. Оценила је и да активности у државама које припадају таргет групи Развојне банке СЕ треба да остану стратешки фокус за Банку.

Текст интервјуа на енглеском и француском језику доступан је преко линка:

http://coebank.org/en/about/65-years/interviews-ambassadors/aleksandra-djurovic-ambassador/

https://coebank.org/fr/about/65-years/interviews-ambassadors/aleksandra-djurovic-ambassador/



Српска научница Др. Гордана Вуњак-Новаковић у финалу престижне Европске награде за проналаче

Обавештавамо да сви грађани Србије, као и дијаспора, могу од данас гласати за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић, која је у финалу престижне Европске награде за проналазаче номинована у категорији Животно дело за иновативни допринос у биомедицини. Победнике у 5 категорија бира независни међународни жири, а јавност одлучује ко ће добити Награду публике. Гласање је једноставно и отворено за све грађане и дијаспору до 17. јуна на страници у наставку текста. Професорка Вуњак-Новаковић се две деценије бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо. Тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа оштећених услед заразне болести CОVID-19.

Гордана Вуњак-Новаковић је професорка Универзитета Колумбија у Њујорку, чланица САНУ и прва Српкиња и жена која је постала члан Националне академије инжењерства САД. Угледна научница је и креативни амбасадор Србије у оквиру Савета за креативне индустрије при Кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић. Председник Србије Александар Вучић је професорку Вуњак-Новаковић 2020. године одликовао Орденом Карађорђеве звезде другог степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије и њених грађана и постигнуте изузетне резултате у области медицинских наука и биомедицинског инжењерства као једног од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота.

 

http://popular-prize.epo.org/i/i/gordana-vunjak-novakovic-rs/?fbclid=IwAR1Ncs8Sh3TZJXZMGkQpvyIJRea904GEKpA6VCNX0xaPetmC8_vifFhA_74#inventor-gordana-vunjak-novakovic-rs



21. мај 2021. године - Селаковић: Србија опредељена за поштовање идеја мултилатерализма и сарадње

Mинистар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић учествовао је данас путем видео-линка на Министарском састанку Савета Европе и том приликом поручио да Србија снажно подржава идеје мултилатерализма, и указао на значај дијалога и сарадње међу државама чланицама.

Селаковић је указао да Савет Европе треба да оствари веће јединство чланица у циљу заштите заједничких вредности и принципа демократије, људских права и владавине права, и да се реафирмише као јединствени паневропски форум за инклузивну дискусију и сарадњу на бази једнакости држава чланица.

„Мултилатерализам почива на поштовању међународног права, а принципи територијалног интегритета и суверенитета су темељ међународног правног поретка“, истакао је министар, и додао да су за Србију ови принципи од суштинског значаја, као и да се принципи и правила морају односити на све.

Министар је подвукао и да је Србија једна од чланица Савета Европе која овај принцип није прекршила ни у једном случају.

Шеф српске дипломатије нагласио је да је у овом тренутку заштита здравља становништва један од главних задатака свих држава.

„Србија озбиљно схвата своју улогу и обавезе које проистичу не само из њеног чланства у Савету Европе, већ и из њене дубоке опредељености и посвећености принципима равноправности, недискриминације, солидарности и сарадње, којима смо се водили приликом широке кампање вакцинације“, рекао је Селаковић, додавши да је Србија пружила помоћ и региону верујући да се овај проблем може решавати једино у сарадњи са другима.

У свом излагању Селаковић се осврнуо и на питање положаја националних мањина, које ће бити један од приоритета предстојећег мађарског председавања, и нагласио да је наша земља дубоко посвећена заштити индивидуалних и колективних права више од 20 националних мањина на својој територији.

„Имамо један од најнапреднијих законских оквира за заштиту националних мањина, али не сматрамо да је посао тиме завршен, већ константно радимо на унапређивању институционалног и правног оквира, као и на његовој ефикасној примени“, поручио је министар.

Такође, Селаковић је рекао да Србија остаје у потпуности посвећена извршењу пресуда Европског суда за људска права и да то сматра једном од кључних обавеза свих чланица, као и да подржава јачање интегритета и улоге Суда. Поручио је да наша земља снажно подржава Истанбулску конвенцију, која представља златни стандард у борби против насиља над женама и насиља у породици, и подсетио да је Србија поносна што је међу првим државама ратификовала овај важан међународни инструмент.

На крају свог излагања, шеф српске дипломатије захвалио је Немачкој на успешном председавању и пожелео много успеха Мађарској као будућој председавајућој.


 



20. мај 2021. године - Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.



АМБАСАДОРКА ЂУРОВИЋ ПОТПИСАЛА КОНВЕНЦИЈУ САВЕТА ЕВРОПЕ О ИНТЕГРИСАНОМ ПРИСТУПУ БЕЗБЕДНОСТИ, СИГУРНОСТИ И УСЛУГАМА НА ФУДБАЛСКИМ УТАКМИЦАМА И ДРУГИМ СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА

Амб. Александра Ђуровић је, у присуству Бјорна Бергеа, заменика ГС СЕ, потписала Конвенцију СЕ о интегрисаном приступу безбедности, сигурности и услугама на фудбалским утакмицама и другим спортским приредбама, познату и као Сен Дени конвенција.

Конвенција је потписана у Палати Европе у Стразбуру 17. маја 2021. године. До сада је Конвенцију, која је отворена за потписивање у Сен Денију 3. јула 2016, потписало 36 држава, укључујући Р. Србију, при чему је 20 држава окончало процедуру ратификације.

Сен Дени конвенција је једини међународно обавезујући инструмент којим се успоставља интегрисани приступ заснован на три међусобно зависна стуба - безбедности, сигурности и услузи.

Сврха конвенције је да осигура да фудбал и други спортски догађаји пруже безбедно, сигурно и пријатно окружење за све индивидуе кроз примену интегрисаног приступа безбедности, сигурности и услугама на спортским догађајима од стране више актера који делују у партнерству.

Пружа мере засноване на највишим безбедносним, сигурносним, и услужним стандардима развијеним у Европи и промовише сарадњу између свих јавних и приватних актера у циљу безбедног, сигурног и пријатног окружења на фудбалским утакмицама и другим спортским догађајима.


 



21. април 2021. године - Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs


 



20. април 2021. године - Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs


 



19. април 2021. године - СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs

Фото: www.srbija.gov.rs



13. април 2021. године - Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу

 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид.

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.



13. април 2021. године - Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи

 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.

У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела. Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница Специјализованих већа Трендафилова упозорила да ће, уколико се притисци наставе, то имати врло драматичне последице по процесе који се воде. Председница Трендафилова као веома проблематичну појаву издваја и застрашивање сведока, који су кључни за успешно вођење поступака и доношење одговарајуће пресуде.

Иако се предуго чекало са подизањем оптужница, сматрамо похвалним то што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини почињени током ратних сукоба пре нешто више од две деценије, али и по доласку међународних снага на Косово и Метохију. До данас, рецимо, нико није одговарао за убиства и отмице 17 новинара, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи. Такође, нису се пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године. Подсетићу вас на само неколико њих: у селу Старо Грацко убијено је 14 српских жетелаца, у нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева погинуло је 12 и рањено 43 расељених Срба, а у Гораждевцу код Пећи непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада је убијено двоје српске деце, а четворо је тешко рањено.

Очекујемо наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права. Посебну пажњу треба посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Међународне мисије на Косову и Метохији – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК, које под окриљем Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини имају кључну улогу и изузетан допринос очувању мира и заштити становништва. Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини. То додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Желим додатно да истакнем важност међународних снага Кфор и укажем да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија. Подсетићу вас да Приштина, противно међународном праву, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице у Покрајини, не одустаје од планова да на простору Косова и Метохије инсталира новог безбедносног актера. Неприхватљиво је доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ (КБС) у тзв. „Војску Косова“. Желим поново да истакнем да овакви једнострани потези Приштине представљају грубо кршење Резолуције СБУН 1244 и Војно-техничког споразума, по којима искључиво Међународне безбедносне снаге, односно Кфор, имају мандат за све војне аспекте безбедности на простору Косова и Метохије.

У том смислу додатни разлог за забринутост изазива и најава изградње највеће базе „Косовских безбедносних снага“ у јужном делу Косовске Митровице, што Срби на северу Косова и Метохије доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Поштоване чланице Савета безбедности,

За српски народ на Косову и Метохији је посебно забрињавајуће што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве. Само у току две недеље чак седам православних објеката у Покрајини нашло се на мети вандала и то у тренутку када се сви присећамо мартовског погрома из 2004. године над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Понижавајуће је стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору Косова и Метохије, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија). Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани.

Цењене чланице Савета безбедности,

Сасвим је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица Уједињених нација, укључујући и пет чланица Европске уније. Међутим, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења. Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању велике Албаније или о плановима изградње највеће базе тзв. Косовских безбедносних снага на северу Покрајине.

Подсетићу да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније. Члан његове странке је прошлог викенда јавно поручио да ће се самопроглашено Косово и Албанија ујединити, цитирам, „пушком и барутом или референдумским кутијама“.

Не морам да објашњавам зашто овакве опасне идеје представљају директну претњу миру и стабилности. Њима се крши Резолуција 1244, континуирано дестабилизује не само наша јужна покрајина, већ и читав регион, а ни у чему не доприносе процесу дијалога, већ га изнова онемогућавају.

Небројено пута смо показали да смо опредељени за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији. И данас, након вишегодишњих преговора, али и неиспуњавања договореног и сталних једностраних потеза и провокација од стране привремених институција у Приштини, ми смо и даље спремни да седнемо за сто и разговарамо.

Спремни смо за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео председник владе привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетићу вас на његове изјаве да ће дијалог бити ниско на листи приоритета власти у Приштини. Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и Европска унија, назива „принципима“ и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност „Косова“, након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?

Подсетићу вас да Приштина и даље одбија да испуни своје обавезе из до сада постигнутих споразума и не пристаје да се о њиховој примени разговара у оквиру дијалога. А ситуација је врло једноставна - у априлу 2013. године потписан је први споразум у Бриселу који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд. Београд је испунио све обавезе, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини - формирање Заједнице српских општина - није испуњена већ 2.917 дана. Заправо, 19. априла се навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а Приштина одбија да испуни обавезу формирања Заједнице српских општина.

Поштовани господине председниче,

Без обзира на обесхрабрујуће поруке из Приштине и чињеницу да дијалог траје већ дуги низ година, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог. Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.

Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване „мини шенген“.

Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону. Житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци, не заслужују ништа мање од тога.

Хвала на пажњи.



07. април 2021. Селаковић разговарао са директорком Директората за демократију Савета Европе

 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић разговарао је данас путем видео линка са генералном директорком Директората за демократију Савета Европе Снежаном Самарџић-Марковић, са којом је разменио мишљења о сарадњи Србије са овом организацијом.

Министар Селаковић је саговорницу упознао са током процеса вакцинације против ковида-19 у Србији, истакавши да је наша земља, у оквиру своје позитивне спољнополитичке агенде, имунизацијом грађана из других држава Западног Балкана креирала сасвим нову атмосферу у регионалним односима.

Шеф српске дипломатије нагласио је значај наставка добре сарадње Србије и Развојне банке Савета Европе, која је додатно учвршћена недавном посетом гувернера Ролфа Венцела.

Такође, министар Селаковић нагласио је и значај Регионалног стамбеног програма за Србију, имајући у виду да се наша земља и даље суочава са нерешеним питањем избеглих, прогнаних и интерно расељених лица са простора некадашње СФРЈ и КиМ.


 



24. март 2021. године - Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији

 

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,

Владимир Милић, дванаест година,

Миомир Младеновић, четрнаест година,

Драган Димић, три године,

Јулијана Брудар, десет година,

Оливера Максимовић, дванаест година,

Мирослав Кнежевић, тринаест година,

Дајана Павловић, пет година, Стеван Павловић, осам година,

Марко Симић, две године, Милица Ракић, три године, Иван Иванчић, седам година,

Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете. Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs



Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

 

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.

„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол


 



Развојна банка Савета Европе правовремено подржава пројекте у Србији

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са гувернером Развојне банке Савета Европе (РБСЕ) Ролфом Венцелом.

Шеф српске дипломатије захвалио је гувернеру Венцелу на личном ангажману у унапређењу сарадње Србије и Развојне банке Савета Европе, због чега му је раније данас председник Републике Александар Вучић доделио Златну медаљу за заслуге.

Селаковић је истакао да је гувернер Венцел био лично укључен у доношење свих одлука везаних за пројекте који се реализују у Србији и захвалио је Развојној банци на фокусираности на наш регион, као и на удео укупних средстава којима ова институција располаже намењених сличним пројектима у 2020. и 2021. години.

Република Србија снажно подржава повећану кредитну активност Банке у току претходне године, рекао је Селаковић и нагласио да је та активност настала као резултат већег броја захтева за зајмовима ради обезбеђења медицинске опреме и покривања општих трошкова болница у периоду пандемије Ковид-19.

Селаковић је изразио наду и очекивање да ће се таква добра пракса наставити, имајући у виду да пандемија са којим се и даље суочавамо не јењава у свету и посебно захвалио гувернеру Венцелу и Развојној банци на правовременој и адекватној реакцији да подржи пројекте који за циљ имају отварање нових радних места.

О успешности и резултатима пословања Развојне банке Савета Европе сведоче и високи кредитни рејтинзи које ова институција континуирано остварује последњих година, рекао је шеф српске дипломатије и указао да се са великом пажњом прате и редовне финансијске активности банке у складу са Развојним планом 2020-2022, са фокусом на инклузивни раст, одрживост и подршку рањивим групама становништва.

Говорећи о вакцинисању становништва, министар Селаковић рекао је да је тај процес у Србији успешан, као и да се посебна пажња поклања заштити најугроженијих група, као што су старије особе, здравствено угрожене категорије лица и Роми. Селаковић је посебно је нагласио солидарност наше земље и донацију вакцина Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Шеф српске дипломатије истакао је и значај Регионалног стамбеног програма за Србију, који је установљен како би допринео стварању решења трајног стамбеног збрињавања лица угрожених у страшним сукобима 90-их година на простору бивше Југославије и избеглих и расељених лица по завршетку сукоба, којим је до сада у Србији подељен 5421 стан.

У том смислу, Селаковић је изразио задовољство потписивањем Писма о намерама између директора Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и заменика гувернера Развојне банке Савета Европе, односно уступање средстава Развојне банке у циљу обнове капацитета за збрињавање миграната у Србији.

Београд, 10. март 2021. године


 



10. март 2021. године Председник Вучић уручио одликовање гувернеру Развојне банке Савета Европе Ролфу Венцелу

Председник Србије Александар Вучић састао се данас са гувернером Развојне банке Савета Европе Ролфом Венцелом и том приликом му уручио одликовање за унапређење сарадње Србије са том институцијом. Венцел је одликован Златном медаљом за заслуге.

Венцел је захвалио на додељеном одликовању које, како је рекао, види и као обавезу да се настави добра сарадња са Србијом.

„Велика ми је част што сам примио ову медаљу, хвала вам на поверењу“, рекао је он.

Председник Вучић рекао је да је захвалан што је Венцел данас овде, додајући да је било лако донети одлуку о одликовању, јер је много урадио за Србију.

У готово свему што смо урадили у различитим сферама друштва, допринела је и учествовала у томе и Развојна банка Савета Европе, истакао је председник.

„Ово је још једна обавеза за вас, и за нас. За нас да покажемо још веће поштовање за ваш велики рад, а за вас да инвестирате још више у наредном периоду у напредак Србије и подржите наше грађане“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг

 



Селаковић: Наставак партнерске сарадње са Саветом Европе

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састаo се данас са шефом Мисије Савета Европе у Београду Тобијасом Флесенкемпером.

Министар Селаковић је поручио да Србија придаје велики значај примени програма Савета Европе у Србији, укључујући и заједничке програме између Савета Европе и Европске уније. Такође, указао је да Србија рачуна на помоћ Савета Европе у спровођењу реформи, пре свега јер ова организација, кроз своје програме, може да помогне реформама правосудног система и система јавне управе.

Министар је истакао да је за протеклих 18 година од пријема Србије у Савет Европе остварен је значајан напредак, као и да су преузете обавезе скоро у потпуности испуњене.

Шеф српске дипломатије нагласио је да је неопходно јачати политички дијалог међу чланицама Савета Европе и посебно подвукао посвећеност Србије стабилности у региону, нарочито економске сарадње између земаља Западног Балкана преко иницијативе „мини-шенген“. У том контексту, додао је да Србија улаже максималне напоре да обезбеди повољну климу за дијалог и решавање свих отворених питања на миран и одговоран начин.

Снажно се противимо покретању процедуре за пријем Косова и Метохије у Савет Европе, јер би то представљало кршење Статута и нарушило јединство организације, рекао је Селаковић поручујући да је за Србију прихватљиво једино статусно неутрално ангажовање Савета Европе на КиМ.

На данашњем састанку разговарано је и о предстојећој посети гувернера Развојне банке Савета Европе Ролфа Вензела.

Београд, 08. март 2021. године

 



08. март 2021. године Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ.

„То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.

Министар Селаковић истакао је да је Србија као циљ поставила сузбијање високотехнолошког криминала, трговине људима, тероризма и илегалне миграције у „Другој националној процени претњи од тешког и организованог криминала“ из 2019. године.

Шеф српске дипломатије указао је да је наша земља благовремено успоставила нормативни и институционални оквир којим је уредила спречавање злоупотребе у тој области, као и да је основано Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебно одељење суда и посебна полицијска јединица.

Србија се, како је нагласио министар, на плану борбе против корупције води постулатима Конвенције УН против транснационалног организованог криминала и Конвенције УН за борбу против корупције.

Селаковић је издвојио напоре Агенције за спречавање корупције, као независног државног органа, у заштити јавног интереса, изградњи индивидуалног и институционалног интегритета, јачању транспарентности и одговорности јавне управе.

„Снажно осуђујемо све форме тероризма, укључујући екстремизам и радикализам, и залажемо се за њихово потпуно искорењивање, спроводећи ту и релевантне резолуције и конвенције УН и Глобалне антитерористичке стратегије УН“, истакао је шеф српске дипломатије.

За ефикасну и успешну борбу против ових комплексних феномена, каже Селаковић, од пресудне важности је изградња капацитета наших друштава и држава, уз размену искустава на регионалном и глобалном нивоу.

 

Селаковић је захвалио јапанском амбасадору Хикихари на вештини вођења преговора на усаглашавању Кјото декларације и њеном усвајању, која је, како је истакао, важан показатељ посвећености креирању и очувању институционалног оквира за превенцију криминала као једног од главних предуслова у промоцији циљева одрживог развоја.

„Давне 1970, када је Јапан први пут био домаћин овог скупа, показали смо снажну политичку вољу да на проблем укажемо. Данас морамо ту вољу и решеност да реафирмишемо и конкретизујемо опипљивим потезима“, рекао је шеф српске дипломатије.



Састанак амбасадорке Александре Ђуровић са Томашом Бочеком, вицегувернером Развојне банке СЕ за таргет групу држава

Амбасадорка Ђуровић се састала Т. Бочеком, вицегувернером Развојне банке СЕ за таргет групу држава, поводом предстојеће посете гувернера и вицегувернера Развојне банке СЕ Р. Србији. Током састанка разматрани су пројекти које Р. Србија реализује у сарадњи са Развојном банком СЕ, као и пројекти који би се могли остварити у будућности.

Амбасадорка је упознала вицегувернера са изванредним резултатима процеса вакцинације у Р. Србији, са чињеницом да је у кратком временском периоду већ вакцинисано око милион грађана Србије, као и са помоћи коју је Р. Србија пружила државама у региону. Такође, саговорнику су представљени и сви економски успеси Р. Србије.

Вицегувернер је потврдио постојање одличне сарадње између Р. Србије и Развојне банке СЕ и изразио нарочито интересовање за успешан процес вакцинације у Србији.

 



Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

18. фебруар 2021. године

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Извор: СПЦ

 



ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

http://www.youtube.com/watchv=Jh6idN_HKsQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia



Селаковић и Гујон честитали Савиндан

26.1.2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић и француски хуманитарац Арно Гујон честитали су дан Светог Саве, истичући да је светосавље филозофија живота и систем вредности око којег се окупља читав српски народ, као и да нам је Свети Сава оставио наук да се држава и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности.

У видео снимку на Твитер профилу Министарства спољних послова, Селаковић је рекао да учење и завештање Светог Саве, светосавље, није само верски, политички или национални концепт већ филозофија живота.

Навео је да је Свети Сава, поред свега што је био, био и први велики српски дипломата заслужан не само за учвршћивање српске православне духовности већ и за политичку консолидацију средњовековне Србије у 13. веку.

Зато је Свети Сава, истиче Селаковић, остао недостижни узор свима који желе да се баве јавним послом на корист српске државе и народа.

„Био је највећи српски духовник и велики политичар, а наук који нам је оставио гласи да се држава, као и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности“, рекао је Селаковић.

Истакао је да су то принципи којих и данас, после више од осам векова, треба да се придржава сваки припадник нашег народа.

„Драга браћо и сестре, драга децо, чувајте српско име, културу, традицију. Чувајте наш прелепи српски језик и ћирилицу. Срећан нам Савиндан", додао је Селаковић.

Француски хуманитарац Арно Гујон, вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону каже да је светосавље систем вредности око којег се, као око духовне вертикале, окупља читав српски народ.

„Светог Саву прослављају Срби у матици, али и свуда широм света, свуда где је српски идентитет потребно чувати и потхрањивати“, рекао је он.

Истакао је да је важно да имамо свест о томе да је српски народ јединствен и недељив и поручио да је важно да чувамо и негујемо српски идентитет, језик и културу, посебно тамо где Срби живе далеко од своје отаџбине где због губитка физичких, а понекад и духовних веза са матицом постоји већи ризик од утапања у тамошња друштва.

„Нека дан Светог Саве, који је празник свих нас, буде и надаље оно што спаја и везује целокупно српство“, рекао је Гујон.

Извор: Танјуг



Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије

26.1.2021. Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије