Ambasadorka Republike Srbije pri Savetu Evrope Aleksandra Đurović izjavila je da Kosovo de fakto ima dvotrećinsku većinu u Savetu Evrope, ali da je pravo na strani Srbije, prenose Novosti.

,,Srbija je nastupala sa argumentima poštovanja međunarodnog prava i značaja očuvanja statusne neutralnosti Saveta Evrope. Već dugi niz godina postoji saradnja SE sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, između ostalog i preko Kancelarije Saveta Evrope u Prištini, sa ciljem dostizanja standarda poštovanja ljudskih prava i vladavine prava na teritoriji KiM. Srbija se nikada tome nije protivila, jer nam je od najvećeg interesa zaštita ljudskih prava prvenstveno srpskog stanovništva na KiM, ali smo uvek insistirali na poštovanju statusne neutralnosti", rekla je Đurović u intervjuu za Novosti.

Dodala je da nažalost postoje zemlje koje daju blanko podršku Prištini u svemu što radi.

,,Pa čak i u vezi sa ovim jednostranim potezom, koji je štetan ne samo po interese jedne zemlje članice SE, u konkretnom slučaju Srbije, već je dugoročno gledano, izizetno štetan i po SE kao organizaciju", kaže Đurović.

Kakva je dalja procedura i kada bi ova tema opet mogla da bude pred Komitetom ministara Saveta Evrope?

Ova tema može da se nađe na dnevnom redu bilo kog od narednih sastanaka Komiteta ministara Saveta Evrope, koji se održavaju skoro svake srede u Strazburu, na nivou stalnih predstavnika. Preduslov za to je da Biro u svom predlogu dnevnog reda za sastanak i tu tačku uvrsti u predloženi dnevni red. Trenutno, Biro SE se sastoji od ambasadora Irske, Islanda, Italije, Mađarske, Letonije i Lihtenštajna.

Koje zemlje su podržale Srbiju i imamo li razumevanja i kod nekih država koje su priznale Kosovo?

Na sastanku KMSE, održanom 5. oktobra, snažnu verbalnu podršku Srbiji su uputili predstavnici Španije, Slovačke, Azerbejdžana, Moldavije i Gruzije, na čemu im se zahvaljujemo. Postoje i druge zemlje koje nisu istupale tog dana, ali koje nesumljivo podržavaju Srbiju, kao i one koje su priznale Kosovo, ali su na našoj strani. Ipak, ne bih o imenima.

Koliko je realno da dve trećine država, ukoliko dođe do glasanja u Skupštini SE o prijemu Kosova, podrže lažnu državu?

Ako pogledamo brojke od 46 zemalja članica Saveta Evrope, 34 je priznalo jednostarno proglešenu nezavisnost Kosova, a 12 nije. Potrebna dvotrećinska većina u prilog odluke o otpočinjanju procedure je 31, što znači da nam brojke ne idu u prilog. Međutim, mi se intezivnom diplomatskom aktivnošću borimo za odbranu naših nacionalnih interesa i u tome se nećemo zaustaviti. Činjenica da je prošlo pet meseci od predaje zahteva za članstvo, a procedura još nije počela, pokazuje da smo do sada bili uspešni u toj borbi.

Šta se dešava iza zvaničnih sastanaka u Savetu Evrope, na koji način Priština sve lobira i kako se mi borimo?

O konkretnim aktivnostima na terenu ne bih da govorim, ali treba da imate u vidu da se o ovako krupnom pitanju ne odlučuje samo u Strazburu. Formalno se odluka donosi u Strazburu na sastanku Komiteta ministara SE, ali to je jedna široka diplomatska akcija koja mora da bude koordinirana.

Kako sukob Rusije i Ukrajine može da utiče na pokušaj Prištine da uđe u Savet Evrope, jer albanski političari često porede Srbiju sa Rusijom?

Predstavnici Prištine su želeli da iskoriste izlazak Rusije iz Saveta Evrope, smatrajući da je pozicija Srbije slabija u ovom trenutku. Na neprikladnost argumentacije koju su koristili u početku, pozivajući se na Rusiju, ukazali su im upravo oni koji ih najviše podržavaju, tako da su prestali da koriste taj argument u Strazburu.