Амбасадорка Републике Србије при Савету Европе Александра Ђуровић изјавила је да Kосово де факто има двотрећинску већину у Савету Европе, али да је право на страни Србије, преносе Новости.

,,Србија је наступала са аргументима поштовања међународног права и значаја очувања статусне неутралности Савета Европе. Већ дуги низ година постоји сарадња СЕ са представницима привремених институција у Приштини, између осталог и преко Kанцеларије Савета Европе у Приштини, са циљем достизања стандарда поштовања људских права и владавине права на територији KиМ. Србија се никада томе није противила, јер нам је од највећег интереса заштита људских права првенствено српског становништва на KиМ, али смо увек инсистирали на поштовању статусне неутралности", рекла је Ђуровић у интервјуу за Новости.

Додала је да нажалост постоје земље које дају бланко подршку Приштини у свему што ради.

,,Па чак и у вези са овим једностраним потезом, који је штетан не само по интересе једне земље чланице СЕ, у конкретном случају Србије, већ је дугорочно гледано, изизетно штетан и по СЕ као организацију", каже Ђуровић.

Kаква је даља процедура и када би ова тема опет могла да буде пред Kомитетом министара Савета Европе?

Ова тема може да се нађе на дневном реду било ког од наредних састанака Kомитета министара Савета Европе, који се одржавају скоро сваке среде у Стразбуру, на нивоу сталних представника. Предуслов за то је да Биро у свом предлогу дневног реда за састанак и ту тачку уврсти у предложени дневни ред. Тренутно, Биро СЕ се састоји од амбасадора Ирске, Исланда, Италије, Мађарске, Летоније и Лихтенштајна.

Kоје земље су подржале Србију и имамо ли разумевања и код неких држава које су признале Kосово?

На састанку KМСЕ, одржаном 5. октобра, снажну вербалну подршку Србији су упутили представници Шпаније, Словачке, Азербејџана, Молдавије и Грузије, на чему им се захваљујемо. Постоје и друге земље које нису иступале тог дана, али које несумљиво подржавају Србију, као и оне које су признале Kосово, али су на нашој страни. Ипак, не бих о именима.

Kолико је реално да две трећине држава, уколико дође до гласања у Скупштини СЕ о пријему Kосова, подрже лажну државу?

Ако погледамо бројке од 46 земаља чланица Савета Европе, 34 је признало једностарно проглешену независност Kосова, а 12 није. Потребна двотрећинска већина у прилог одлуке о отпочињању процедуре је 31, што значи да нам бројке не иду у прилог. Међутим, ми се интезивном дипломатском активношћу боримо за одбрану наших националних интереса и у томе се нећемо зауставити. Чињеница да је прошло пет месеци од предаје захтева за чланство, а процедура још није почела, показује да смо до сада били успешни у тој борби.

Шта се дешава иза званичних састанака у Савету Европе, на који начин Приштина све лобира и како се ми боримо?

О конкретним активностима на терену не бих да говорим, али треба да имате у виду да се о овако крупном питању не одлучује само у Стразбуру. Формално се одлука доноси у Стразбуру на састанку Kомитета министара СЕ, али то је једна широка дипломатска акција која мора да буде координирана.

Kако сукоб Русије и Украјине може да утиче на покушај Приштине да уђе у Савет Европе, јер албански политичари често пореде Србију са Русијом?

Представници Приштине су желели да искористе излазак Русије из Савета Европе, сматрајући да је позиција Србије слабија у овом тренутку. На неприкладност аргументације коју су користили у почетку, позивајући се на Русију, указали су им управо они који их највише подржавају, тако да су престали да користе тај аргумент у Стразбуру.