Од 2014. године Србија и Република Српска заједнички обележавају годишњице страдања српског народа у Другом светском рату и у хрватској војној операцији „Олуја“. Годишњицу „Олује“ обележавамо као Дан сећања на страдале и прогнане Србе.

Четвртог августа 1995. оружане снаге Републике Хрватске извршиле су агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине. Агресија је извршена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН и да су представници Републике Српске Крајине дан пре агресије у Женеви и Београду прихватили предлог Међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, те је за неколико дана неравноправне борбе сломљен отпор Српске војске Крајине, а народ западне Крајине, њих више од 220.000, креће у повлачење у правцу Србије и Републике Српске.

Тренутно се на листи погинулих и несталих Срба у „Олуји“ води 1.852 лица, од чега 1.200 цивила. Материјална штета проузрокована „Олујом“ је несагледивих размера. Уништено је 13.000 објеката, 25.000 кућа, 78 цркава, 96 музеја, 181 гробље, 52 дома здравља, сви индустријски погони итд.

Према попису из 1991. у Републици Хрватској је живело 581.663 Срба (12,2% укупног становиништва), док је попис из 2011. показао да у Хрватској има 186.633 Срба (4,36% укупног становништва). Према томе, након грађанског рата и масовног егзодуса српског народа број Срба је пао за 2/3.

Злочини над српским народом на крају 20. века не могу се посматрати ван контекста злочина и геноцида из периода Другог светског рата. Данас готово нико у Европи и свету не говори о геноциду над српским народом на тлу нацистичке творевине Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, а стравична прича о концентрационом логору Јасеновац обавијена је велом ћутања. За протеривање готово четврт милиона Срба (збир протераних у „Олуји“ и „Бљеску“) и убијање великог броја цивила и заробљеника нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред Хашким трибуналом (ICTY).

„Олуја“ је један од највећих злочина етничког чишћења у свету после Другог светског рата, са више од 220.000 протераних. Србија никада никог није терала да призна геноцид, већ само да искаже пијетет према српским жртвама и да не слави над гробовима наших сународника. Србија и Република Српска никада неће славити трагедију српског народа, убијање српских цивила и деце.

 Несхватљиво је присуство представника међународне заједнице и дипломатског кора на хрватским „прославама“ годишњица акције „Олуја“, јер присутни учествују у прослави годишњице етничког чишћења. Према Србима који су преостали у Хрватској и данас се често поступа као према бићима нижег реда (ускраћују им се права на језик, културу, економски напредак и достојанствен живот). У Хрватској се и даље масовно славе усташке вредности и тековине. Мир је најважнији за српски народ и зато Србија чини све да не одговара на бројне и честе провокативне поруке из региона. Србија никада неће позивати на нове сукобе, јер жели да се развија у сарадњи са свима у региону, али дужна је да памти и да не ћути.